Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

ХХ

штајмо ни часа, чего од прибратог досад градива пишимо истину Историју и славна дела наши стари, дедова и отаца, и упознајимо се са њиовим врлинама.

Ја сам узео себи слободу и покушао, ако и слабомоћном мојом руком, да наш свет са славним делима наши предака упознам. И написао сам ово дело: „Живот и дела великог КАРА-ЂОРЂА и његови славни Војвода и јунака,“ Које ако баш и не буде подпуно; то ће бар у колико му драго служити Србину на поуку, а нарочито Србину војничког реда; који ће се упознати са делима своји стари, и служиће му на дику; и биће као градиво за подпуну Историју и Живопис славне успомене наши славни дедова и отаца Кара-Ђорђевог доба. Па шат, после овог, наћи ће се који Србин, који ће ово боље и вештије и бољим правописом склопити, и прибратим још градивом из разни списа Историју Србије и живот великог КАРА-ЂОРЂА и његови спомоћника попунити, усовршити и улепшати.

Ја сам ово дело писо за народ, и народним Србским језиком који се у Ваљевском и у Рудничком округу говори, и који је у мени од детињства мог у селу Бранковини, гди сам рођен и гди сам у школу одпочео ићи, укорењен. Па ако у мом писању читаоц ове књиге нађе коју неправилну реч написану нека ми опрости. Јер ја нисам никакве више школе посећивао, осим што сам Гимназијалне од пет разреда у Крагујевцу до 1842 год. изучио; а по тому војену Артилеријску службу ступио, у којој сам до 1869 год. као војник био, и таду мировно-пензионо стање постављен. Не велим да неће бити и правописни, по новом кову, моји у штилу и изреки погрешака; а још више биће штампарски зато, што су Немци, који не знаду Србски, слагачи били, и зато што сам, немајући кога, да ми у коректури помогне, сам и коректуру водио.

Дакле кад је све овако, нека ми научени читаоци, који су у новом правопису вештаци, опросте.

У Бечу на Ђурђев дан 1883 године.

Константин Н. Ненадовић

Краљевине Србске Артилериски Капетан Т класеу Пензији.