Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— ХХУП —

обитаво, И одма недалеко од исте била су мала ал добро тврда врата испод зида, кроз која се у црквену Порту улазило.

На западној страни у Граду недалеко од куле П-ге била су тако мала врата, кроз која се испод бедема ван Града излазити могло, и. близу бедема био је ископат и озидан дубок бунар (под г.) за пиће воде.

Црква, која је посвећена Св. Богородици, на четвртом углу Града под ( У-ри) била је, а и данас постоји, на свод озидана, и имала је на себи једно кубе и торањ, који је клисом покривен, у који торањ је Кара-Борђе и два звона подигао. Цркву је изнутра сву измало, и са иконама и другим потребним црквеним стварима снабдео. Поред свега овога, Кара-Ђорђе је у овој цркви Свете Богородице као својој задужбини пред дверима за себе и гробницу у земљи сазидао. Но кад је Карг-Ђорђа, Милош Обреновић, неверни његов Војвода, у зору 13. Јула 1817 год. на Св. Аранђела Гаврила у селу Радовању, округа Смедеревског, посредством Војводе Вујице Вулићевића и момка Николе Новаковића ноћу мучки на спавању сикиром убио, тело његово први пут било је ту у Радовању под једним растом-дрветом и укопато; а 1819 год, Милошева жена г. Љубица безглавно тело Кара-Борђево пренесе у Тополу, те га по други пут сарани у исту његову цркву у озидану гробницу. Но Милош кад за оло чује, дође у Гополу, те га из исте гробнице извади и по трећи пут укопа у женској прегради са десне стране до црквеног зида; гди и данас вечни санак борави.“) А лубању-главу Кара-Борђеву, која је била, одсече и скоје је Милош кожу чрез Пеје Ћурчије у Београду одеро, памуком напунио, и у Цариград је Султану на дар послао, Пеја Ћурчија је код Београдске цркве кришом ноћу да нико не зна, до источни црквени врата укопао Па кад је Београдска црква 1837 год. разваљивата, да се нова зида, Књагиња Љубица заповеди, те се отуда пренесе у

%) Но причају и као за истину тврде, кас што ће се на свом месту казати, да су му се истог магновења два детета, од фраса разболела; и да је се од једанпут ведро небо натуштило, необични громови пуцали. град, киша п олуја била, као да је тела земља да пропадне. А причају и то, да је после тога Тополу

6 година град-туча узаман туко!