Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

· б

ут Ур 0" РР

— 641 —

мачког језика, па се крене право у Петроград, преко Трансилваније дође у Хотин Бесарабији, и преко, Каменоподолског дође у Житомир, гди ту утердо разуме да је цар Александар из Петрограда прошо за Беч. ЏШрота у Житомиру, пошто види да ће му трошка недостати, понуди у залогу свој с врата златан крст губернатору, но овај му без залога 3) дуката у зајам даде. И онда одатле Прота врати се и предузме пут за у Беч, где у исти и стигие. Нађе се са Недобом и грофом Кацодистријом, који га упуте руском посланику Стакелбергу. Но како та побуна Срба под Хаџи-Проданом тад није због заплета са Наполеоном пшла у рачун Русима, тако Стакелберг, кад прпспје цар Александар из Русије, да проти 50 дуката ва трошак и оправи га доле српској граници, да каже да сз Хаџи-Проданов устанак утиша, п прота сиђе у Срем. Но докле је се прота на том путу савио и у Срем повратио, Милош Обреновић и без заповести Руса, сам је прискочио Турцима у помоћ и са Ћаја-Пашом народни је устанак под Хаџи-Проданом планувши угушио. — И шад су најгрозније одпочели Турци над српским народом тиранствовати Србе, клалиш пи на коље их живе по стотине набијати.

Прота је од то доба проживео много горких дана, ишао на бечки конгрес у Русију, али Србе нехте нико помоћи. Кад се доцније врати у Србију п даље је за народ радио.

Кад Србија Султанским Хатишерифом од 24. декембра 1838 год. (око половине шевала 1254 год,) добије Устав, тад и Совет српски 15- фебруара 1839 год. буде установљен и советници постављени, и то: један председник п 16 чланова Совета. Прота је био на реду други члан Совета. И по установљењу Совета тек се Устав 24. фебруара исте 1839 год. на Калимегдану у Београду тожерствено прочита, Милош противан буде том Уставу, који га је ограничавао у његовом самовластију, и не хтене га дати извести и оживотворити. Онда устану сви први српски главари, међу којима је био и Прота Ненадовић, а и сам брат Милошев, Јефрем, противу Милоша, који су Устав у согласију са руском владом за Србију начинили и Султал га потврдио. Затим главарима, које прозову „уставобранитељима“, пођу многе српске старешине и народ. Те тако Милош морадне се 1. јупа 1839 год, одрећи књажевског достојанства, који и из земље 3. јупа протеран буде.

Кад прота постављен буде у пензију, он оде у Ваљево, гди је имао кућу, и ту је међу својом породицом живио мирно до своје смрти,

Чудан је живот проте Матије А. Ненадовића, који је разним и честим променама и борбама изложен био. Од године 1804 од дана кад су му Турџи оца Кпеза Алексу посекли, и кад је као прота у 27. години свога живота олпочео за народ српски радити и борбу борити, готово читав свој век у том провео за народ радећи, видио је Беч, Петрбурги Цариград. Само на 10—15 година пред своју смрт уживо је сладак плод свога рада. Пређашње године свога живога провео је готово у непрестаном честом јаду и чемеру.

Прота Матија. рођен је у Бранковини 1777 год. а као пензи“ онирани члан државног Совета умро је у 77 години свога живота од грознице, од које је само неколико сати боловао, у Ва-