Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

~ УУРЕЧНИ : о

А и ~ БЕГ а ГМ ДНА „а > А АЕ ен ај и 3 у 2 " мо ЈЕ ", “= у За. 2. = Ка

Пао, о

Браћа Недићи, Дамњан Нотешанин и Дамњановић Ланта Арамбаше.

Браћа Недићи, Дамњан и Глигорије, родом су из Осечне, среза подгорског, Дамњан Котешанин и Дамњановић Панта из села Котешице, среза тамнавског.

Она сва четири јунака били су из ваљевске нахије, сва четирп арамбаше, који су водили чете хајдука између који знаменитог Ђорђа из Остружња, и Турке гди су стизали таманили.

Кад Кара-Ђорђе 1804 год. устане противу Турака, букне устанак и у ваљевској нахији, и Јаков Ненадовић пође протаву Турака, који су Ваљеву ишли и које је Али-Бег-Видаић са АрапАџић-Бегом посло, које Турке Јаков сретне у Бељину Шабачком и 23. фебруара побије се с њима, гди и са једне и друге стране мртви и рањени буде; од Турака погине ага Арап-Аџић-Бег, а од Срба Буљукбаша Исапло Лазић из Уроваца. Турци окрену Ваљеву и падну у Свилеуви код Попа Лукине куће на конак, Јаков идући упоредо претече Турке, осече им пут од Ваљева и у планини Гомилзци улогори се, стане нападати Гурке а потом у Свилеуви мало и шанца закопа: Турци пођу противу Јакова, а он навалично напусти шанац пи повуче се у планину Гомилицу; а Турџи у празан шанац уђу и разазуре се, мислећи да Срби од стра њиног шанац напустише. Тад Јаков са планине груне са војском и опколи Турке у шанцу. Турци нађу се у чуду а неимајућу шта да једу, замоле да их Јаков пусти да из шанца изиђу, он допусти али само Бошњацима, но кад за њима и други Турци навале, Јаков 28. фебруара удари на Турке и разбије их, гди 270 Турака мртви падџе, а други се Турци распрште, да није један за другог знао. У овом боју биле су и речене храбре арамбаше са својим хајдуцима, који како су чули да је Јаков, изишао с војском до у Свилеуву и стао противу Турака, сиђу са Цера и дођу Јакову у помоћ.

После овога боја Јаков оде на Шабац и 7. марта варош освоји. Итек што се и ови Турака опрости, Ножин-Аса кабадахија шабачки, који је пре овог устанка на Турке са 80 крџалија отишо био у Босну својој родбини, покупи војску, пређе Дрину и потегне преко Чокешине Шапцу. Јаков Ненадовић дозна зато, и одвоји од шабачке војске 300 људи, похити Чокешини пред Турке, гди је и Ћурчија арамдаша био, а и браћа Недићи са друговима. Ћурћија кад види да је Јаков с мало војске дошо, не хгене се бити, него са свој! 200 момака оде у Цер, не хтсене Јакова послушати да сеу манасгир и авлију манастирску затворе, да пушкарнице пограде, па да дочекају Турке. И тако Јаков са речена четири јунака и њиним дружиницима код Чокешине заостане. Но и ови не нађу за добро да у Чокешини дочекају Турке, него изађу напред пошав к Лешњиц:, и у Врањевачког потока брду уваге бусије и дочекају Турке, гди се бој крвави отвори, који је васдан трајао. Но Турци Лешњички вични том месту зађу странпутицама и опколу и Недиће и Јакова с војском, и кад Србима пред вече нестане џебане, а Турци јурише, Срби пушкама кијачки су се тукли, ножевима секли, а у коштац ватали се и клали док мноштво Турака Србе надвлада, п онако рањаве Србе Турци