Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 646 —

вати: „Аферим! Поплашисте се од Турака, где ми толике до сад разбисмо. Чекај да видиш хоће л мене разбити “

Па како је велика турска војска предолазила, а Срба мало било, Кара-Ђорђе још један шанац ископа, и за бој распореди војску. Но седам поглавица српски изиђу преко поља до једног луга да прегледе искупљајућу се турску војску. Турци их спазе и отисне се на њи 1.000 турски коњаника, они побегну кроз луг к војсци, Кара-Ђорђе за одбранити војводе дочека Турке на пушке и много их поваља, но турске хатлије у место да узмакну, ударе посред Срба, па и друга тур ка војска навали, ударт на Јакова, Дабића и Илију Смиљанића, те и њи из бусија потисну, отвори се крвави бој, да су Срби од преко 200 изгинути коња турски бусије правили. Овде Кара-Ђорђе буде у врат у јабучицу под грло рањен. Но срећа што је имао свилену мараму око врата и што је куршум прво ударио и кроз једну врбову грану пробио, и ослалио док је до врата дошао, иначе он би погинуо, А и Јаков ту рањен буде и оде у Бранковину да се лечи.

Кад Кара-Ђорђе види да великој сили турској, која је једнако придолазила, противу стати не може, а и због јаке зиме, побаца од шанца прошће у Дрину, па повуче се у Прњавор Чокешини, и одатле преко Дубља и Метковића дође у Јеленчу, и у једном шљивару стане и за одбраву преправи се Турци суу стопце за њим ишли, и продру Шапцу. Џа ударе на Кара-Ђорђа, гди се читав дан с њима туко, но пред вече разбије Турке, гди. им погипе и њин поглавица Абдага-Видаић, бивши војвода у Шапцу у првом примирију.

У овом боју оно јем војвода Лука. Кара-Ђорђе је био у великој опасности, сам је говорио: „Којекуде по души ти те боганске шљиваре, како неће зла да се окану.“

Кад Кара-Ђорђе ове Турке разбије, стигне му глас да је Аџи-Бегова војска из Сребрнице преко Сокола прадрла у Ваљевску нахију до Бранковине, цркву Бранковичку и рањеног Јакова дворе попалила, па се окренула Ваљеву. Кара-Борђе огтави ту Луку, узме ваљевску војску, похити Ваљеву п Турке са Јаковом протера; ла одатле оде Београду. А Јаков са Катићем око Ј0кола попали села турска, па се врате и дођу војводи Луки «Тазаревићу и увате друм од Шапца код Дозраве, Орида Церовца и Вукушића. Ово је било на покладе великог поста.

После тог Кара-Борђе по Милоју Пегровићу изда заповест Јакову Ненадовићу да с Луком на Шабац напада, па одјури на Мораву противу Турака.

Но после тог одма слегне се на Дрину силна турска војска од 40.000 под босанским везиром Мустафа-Пашом, који је са собом имао седам Паша, са многим капетанима, међу којима је био Хасан-Паша и Кулин-Капелан, и претури нешто војске на Бадовинцима у Србију, која ступи са Чупићем у преговоре, да Срби арач плате, па ће везир окренути војску натра:. Чупић о том одма јави Јакову, који је имао налог од Кара-Борђа, да Турке заварава и забавља докле он Турке на Морави не разбије. Јаков оправи Проту Ненадовића и Чупића у турски логор, узевши ва њи Гурке у залогу, који су преговоре са везиром водили : који