Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II
Е У Београдске нахије славни људи. ИХ
У обште содржај књиге ове.
Кад је умро | Име нахија, Одакле или погинуо надлежателстава и други | је којим у и од кога,и кратак опис живота његовог.
Шта је који | био, каквог | чина и —| : _вавода, и име и презиме | ком је месту
званија, и ког. ија, славни људи. рођен. реда. у |
Текући број. |__ | тов на страни,
Видиживот.ње-
150. Пос. Капетан Милован Н. ' Јасенка о Посаве. | 14. „ | Петко Н. | Вреоца | Ан 142. Бо 0 Лаза Н. "Велик. Села! Врачарског. 143. Кос. _„ _ Радоје Маринкокић |Раниловлћа | Космајског. | Умро је код своје куће. дин је 4. Фебруара 1804. | јавио Кара– Ђорђу. како неки Томан из Венчана | _ одвраћа Србе да не устају прошиву Турака. ог | · дана Кара- Ђорђе дође на конак у Венчане да га | | |
Е
казни. Но Томан чује, па утече. А Кара- Ђорђе потера му сина у војску и заповеди Венчанцима те једног Турчина убију и о кућна врата Томанова обесе, и све Венчанце на војску потера.
ДЕ КЕ санидин А ---——=
144, _ | Барјактар. Никола Ниџовић · Прогореоца Колубарског. | _" Умро је код своје куће. Но он осим што је добар јунак при ослобођавању Србије за Кара- Ђорђа
бпо. Био је и у Рудовцима 5. Марта 1815., гди
= = = .. = » су се договорили на скупу и заклели да на >. 5 г =
__ Цвети « по трећи пуш устану противу Турака. | које су пи учинили.
. пи —————————т———т—————т—т—т—т—т————————т—т—титититити ||
о х_–|– = 2:ш« = |
147. „| Учитељ | Никола Николајевић | | Погинуо је Нојемвра 1921. у и од а јр. лоша Обреновића, који је заповедио брату свом
~ Јовану, ше су га у лову убили. 146 148. = | Скелеџија Ђорђе Остопић |Остружнице Срез. Посаве. 152 149. „ |Вел. јун. 1 Милисав Чамџија | Борка |, к · Погинуо је Априла 1715. од Турака, при освојавању |,. - Палежа. 55 150. о Аћим Дољанчевић "Остружнице Срез. Посаве. Р | Незни се кад је умро. Но кад је Кара-Ђорђе 28. Априла 1904. по позиву Генерала текнеја у Зе- | = | _ мун прелазио са 16 главни Срба дл ји Женеј са Турцима помири. Дољанчевић је код Топчидера запалио 1) кућа-колеба празни од кровине,
по запозести ћЋара- Ђорђа да се неби дошло до измирења. ( Мемоари Проте стр. 96—97.)