Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II
+ 888
Исанло је пред Немачки рат са Турском 1788. год. био у Аустријским фрајкорима и екзерциро се у Каменици код Варадина, а потом под Кнезом Алексом Ненадовићем војево је противу Турака, а после окончаног Немачког рата 1791. год. вратио је се у Србију и био Буљукбаша код Кнеза Алексе.
Кад Кнез Алекса 23. Јануара 1804. год. од Дахије Вочића у Ваљеву посечен буде, и Јаков, брат Алексин, стане у Ваљевској нахији
са Протом својим, синовцем, подизати народ на оружје противу Турака. |
Исаило Лазић одма са Попом Леонтијем тако из Уроваца искупи на оружје 1.000 Посаваца и 17. Фебруара те наоружане Србе одведе Јакову Ненадовићу и одма оду пред Турке у Бељин, који су пошли Ваљеву. Ту се са Турцима 25. Фебруара побију, њи разбију. гди много Турака мртви падне, но и храбри Исапло Лазић погине. “)
Исаило је био вешт и извечбан војник и кажу добар јунак, да ли кога од те породице данас има непознато нам је.
203. ПОП ПАНТА И СИМА ПАВИЋ. ТАМНАВЦИ.
Оба ова свештеника родом су из Бранковине, среза Тамнавеког нахије Ваљевске, Сима је био син Попа Пантин. Оба ова свештеника како је устанак Србеки букнуо у Ваљевској нахији 1804. год. противу Турака, полетили су у бој са крстом и оружијем у руди и храбро војевали су под Јаковом Ненадовићем.
Кад је Војвода Јанко Катић у Месарцима пред Мишарску велику битку 1806. год. од једног старкеље Турчина, који је Србима у робство пао, невером погинуо. Панта је скочио с коња Турчина с чепо и везо, кога после брат Јанков, Марко Катић посече. Причо. је Поп Панта да тај стари туркешања, који је убио великог јунака Катића, заједно са његовом кратком од једног аршина дугом пушком, из које је Катића убио, није вредио ни два гроша, таки је Турчин одрпанко био, и злочеста његова пушка. ““)
Поп Панта и Поп Сима оба умрли су од природне смрти код своје куће у Бранковини, и од Пола Спме и данас налази се у животу њетов син Поп Данило, врло скроман свештеник, и он је члан конзисторије Шабачке.
#) Мемоари Проте Ненадовића стр. 6., 60., 66. и 67. ##) Мемоари Проте Ненадовића стр. 172.—173.
о е
% %, >> а
таи 77 ај