Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II

-= 840 —=>

Ненадовићи спремају се за устанак да освете Кнеза Алексу и Кнеза Бирчанина, стану гомилом седити своје породице за у Босну.

Прота Ненавовић види и он бегајућу са Уба гомилу Турака, па |

за уверити се дал би народ на позив њиов усто на оружје да свети Кнезове, и да себи слободу извојевава, да ји више Турци једног по једног не секу. Оде у Котешицу своме куму старцу Сави Савковићу | да

га запшта и опроба шта ће он за устанак рећи. И кад га за совет _ упита шта да раде“ Савковић му рече: „А шта ћемо кума Прото, | =

што је било биће опет; но ми сви жене ч децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да! 6 |

Прота ободрен речима овог старог опитног војника, обвесели се, и стане с поуздањем дизати са стрицем својим Јаковом народ на оружје, гди се 15. Фебруара на Бранковачком вису до 700 оружани људи под развијени барјак искупи. “)

Нека је слава покретачу за Србеку слободу старцу Стави Савковићу Котешанину.

206.

ПЕЦА-ПЕТАР из КЛУБАЦА.

Пеца је родом из Клубаца, у Јадру, нахије Подринске.

Пеца је пре устанка Кара-Ђорђевог на Турке био ајдук. Кад устанак Србски под Кара-Ђорђем 1804. год. букне, Пеца приљуби се Србском устанку, и он је са Србима храбро војево, и као што су му места у Подрињу као ајдуку позната била, он је у спровођењу Срба велике им услуге чинио.

Године 1813. кад је Војвода, Молер у Лозничком шанцу од Турака обседнут био, па се нашо принужден, те је својом крвљу писмо написао, и у истом тражио помоћ; предо га је Џеци, и он провуче се између Турака, однесе га и преда Војводама, но помоћи није могло бити, те после неколико дана и Молер са својим војницима прокраде се ноћу, и из Лозничког шанца избегне.

Пеца је живио до 1851. год. код своје куће у Клубцима, но те године разболе се п умре.

#) Мемоари Проте Ненадовића стр. 59.

р—-У ди

И.

" у ћ "У 4: „+

а а "и и“ КЕ У "З

« < ~ "

"А

а МУ

„У + ~

"и