Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДЕВЕТА 99

Али највише песама Вук је сам исписивао. ако женске песме је преписивао од жена и девојака, а сватовске највише у Шишатовцу од неке бабе Јелене из Лежимира, која је била родом из Србије. (С. Н. П.

|Е стр. ХХМЦ.

(Од свога оца преписао је пет јуначких песама са преко боо стихова.“ — Од слепице Сшепаније из Јадра четири песме од преко 250 стихова,“ — Од неког ФШрговиа из Босне три песме од преко 500 стихова Од слепице Живане, која је седела у Земуну, а била је родом из Србије, више песама од којих је штампао Фдо 183 г.) шест са близу 700 стихова,“

Али је Вук необично срећан био што се овом приликом намерио на Тешана Подрфовића тог најбољег певача коме равна никад више није нашао и који је песме Казивао »као кад човек чита из књиге, тако, да се познаје и стих и одмор «саезига).« (Он је био родом из Казанаца из Гацка, па убивши некаква Турчина оде у хајдуке и као хајдук пређе 1807. године у Србију. Кад је пропала Србија, и он је прешао у Аустрију, и Вук га је нашао у Карловцима где у риту сече трску и на леђима доноси у варош и продаје, и од тога живи. Дознавши од свога рођака Обрада да он зна много песама, он му да колико му је потребно за живот и почне од њега песме преписивати, Али како је [ешан био неисцрпан мајдан, то га Вук, пошавши уочи Цвети поново Мушицком, узме са собом и доведе у Шишатовац. Али како се испред Ускрса чује да је поново плануо устанак у Србији »њему као да уђе сто шиљака под кожу и једва га око Ускрса задржи у манастиру и препише још неколике песме које му је уз пут из Карловаца казивао, па га по Ускрсу одведе на колима у Митровицу, одакле поново пређе у Србију. Кад се те јесени (Срби умире, он пређе у Босну и пошто је неко време опет прохајдуковао,“ настани се у нахији Сребрничкој да живи као кириџија, али га наскоро по том испребијају неки Турци, па од убоја умре, а с њим оду у гроб п све оне дивне песме које је још знао. »Он је — вели Вук — знао још најмање сшо јуначких песама, све оваки, као што су ове, које сам од њега преписао, а особито од којекаки приморски и Босански и Ерцего-= вачки ајдука и четобаша «од самога Мијата арамбаше знао је 15 песама)...

1 4. Комади од различних Ксеовских песама («= 299), 2. Деоба Јакшића (18, 616), 5. Вук Анђелић и Бан Задранин, (Ш8, 390), 4. Шеховић Осман (У“, 22) — С. НП.

ТУ: стр. ХХМ. 2 ,. Свепи благо деле; 2. Свети Никола; 53. (Свети Саво (прва или друга) и 4.

Царица Милица и Владета војвода (117, стр. 1, 93, 95 и 297. — С. Н.П, ТУ“ стр. ХХИ. 3 1. Јуришић Јанко, 2. Марко Краљевић познаје очину сабљу (друга), и 3. Болани Дојчин (Ш8, стр. о, 45 и 459). — С. Н.П. ТУ“, стр. ХХ. + 1. Како се крсно имо служи, 2. Ко крсно име служи оном и помаже, 3. Марко Краљевић и Алил=ага. 4. Марко Краљевић и :2 Арапа, 5. Љутица Богдан и Војвода Драгија (прва; П“, стр. 87, 89, 347, 362, 441) и 6. Вучко Љубичић (17, жо). — С. Н. ПЛУА стр. ХЛХ. 5 »0 септ. 1816 пише му Живковић са Засавице: »Подруговић твој влада сада целим Зеленградом по Босни и Херцеговини, весма се разгласио некаквим љутим ха=

рамбашом. Сказују ми овуда јолдаши, да је сав у злату. — Преп. ЈЕ пије