Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА. ДЕВЕТА. — 108

Живковић који су за своју сигурност држали те песме у залози. То би се могло закључити по овим речима у писму Копитару: »Кад. би хотћо Давидовићљ послати отљ твхљ моихљ Пбенарица 100 Јовановићу у

Пешту, може бљти да б6г ихђ о идућему вашару Пештанском“ могао распро= дати, а ла ом Давидовићу отђ сваке кнвиге 6 грошића дао; а кад би јошт" ивковићљ могао послати :оо у Плашко Епископу Мпоковићу (и то као отђ мене) не сумнамљ да бм ихљ раздао своим“ Протама и распродао; но а ћу о том и Живковићу писати« (реп |, 1541 Из овога је разумљиво зашто он почиње предговор овим речима: »Ево и вторе части народивихњ Србскихв пфеана! Прву издалоћи ни есамљ о второи ни мнело, а кад. самљ о нбои обавлбнје издао, онда самљ мисло даћу и трећу и четврту ове зиме издати; но садљ видимљ да отђљ тога не има ништа; и да су то бмле само куле по воздуху (породи суетне фантазје родолобта).« Даље вели да је скупио толико песама да би још 40 табака било, »но залуду! то све за садљ мора да остане: зашто ихљ а ни есамљ у могућству печатати, а на саму пренумерацио били болф рећи на прошно/ да самљ се и садљ ослонјо, ни ова втора частљ не бн никад. свбта видћла: и нје чудо да гдћ кои, кои се на саму но ослоне, едва за двђћ године напечатао едну кнвигу одв 15 или 20 табака; а гдћ кои е са свимљ и забораве, као и а садљ образљ (фтуру; ком самљ на срећу пренумераше обрекао. — Но ништа зато: а самђ на мћето тога изрезао гласове отљ неколико пћсана« «С. Н. П. |“ стр. ХШЂ. <.

Књигу је посветио Копитару. У посвети вели да не зна коме пре да је посвети: или њему, који га је прошле године појце ико да их почне

издавати, или Мушицком, који их је први почео скупљати“ «А увБренљ самђ да Господ. Мушицки ако бн е радо пртимтио то ће му. миле бљти, да е Вама посветимљ, Вама као _наивећему прате и доброжелатело (Сербскога кнвижества: даклемљ примите е Ве лобезнви и весокопочи= таемњи пртатело мои! и пратело Сроскога кнвижевства, примите е отљ мене за знакђ лобави и прштелљљства; и за знакђ благодарности отљ свпо (Србали, ком лобе свое народне пене, и свое кнвижество; и знаџте да л за наџвећу честђ и срећу држимљ што се могу назвати Вашљђ пртателњ

Вук Стефановићљ,« «С. Н. П. |, стр. ХР.

Штампање је довршио, како се из датума ове посвете види, 14 новембра. — Књига носи назив: НАРОДНА СРБСКА ПЂСНАРИЦА издана ВУКОМЂ СТЕФАНОВИЋЕМЋ, част втора. У ВЕННИ 1815. У Печатнљи [оанна Шнирера. Истог је формата као и две прве књиге и има 262 стране и напред 5 а остраг 2 листа без пагинације, на којима је посвета, предговор и списак претплатника. Женске песме заузимају прве 72 стране, а јуначке 73—239, а на стр. 240—255 је додашак у коме су три почашнице и 14 уметничких песама. (Од стр. 256—262 је »толко=

+ Фрушић се заузео код Демелића да ове песме искупи и намири штампара Шни= рера, што је овај и учинио (Преп. |, бод), и јавио је Вуку, колико је куда послао, од= редивши цену 2 #. ч. у. јер се бојао да се по 53 |. неће моћи продати (Преп. Џ, з9:, 392).

2 Још тридесетих година зове пренумерацију прошњом.

3 Али прави узрок је не то, него велика љубазност којом га је Мушицки обасипао, и гостопримство које је код њега уживао.