Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

192 3 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

још вас једанпут молим чести ради и славе ради имена вашега и ползе ради народа српскога, да ми испуните прошеније моје.« |

Одговора није било ни на ово писмо. После два и по месеца, изгу= бивши наду да ишта више очекује од Милоша и од (Србије, напише му још једно писмо «30. априла) и то не више као молбу већ као разрачунавање с Лазом Теодоровићем, а уједно и као лекцију самом кнезу. Вели да му је од одласка из (Србије писао четири писма, па ни на једно није добио одговора. » Го је за мене већ истинита свједоџба, да су непријатељи моји угасили у прсима вашим ону љубав и милост, коју сте ми ту за девет

мјесеци показивали.« У последњем писму поменуо је, вели, да је мајстор и коловођа свима његовим непријатељима Лаза, и да не би изгледало да га опада, хоће то и да му докаже, Затим ређа све шта је мислио учинити у Србији (в, горе стр. 187—8), па додаје: »Али залуду! Кад то Лази није било по вољи. (Он се бојао, да ви онда, кад научите колико и он, не станете тражити друкчије совјетнике и секретаре од њега; а опет му се жао и срамота чинило, да ја вама оно учиним, што вам он није кадар учинити, и бојао се, да ви не запазите и мене као и њега или још више, него њега, Зато је он мене ту гледао, као највећега свога крвника и злотвора, и једнако се старао и трудио да мене, и оно, што сам ја ћео вама да учиним, код вас омрази, а мени да убије надежду, да се ничему у Србији немам надати« Затим ређа све шта је против њега чинио, и како се према њему понашао, позивајући се за сведока и на њега самога, па завршује: »Па не само што су ме одатле оћерали, него знате како ме и даље препоручивао из Бранковине преко своји калфи и шегрта. — А преко свега тога; знате на пооду моме одатле како сте били уредили за мене, па како је он послије окренуо, кад сам ја испред очију ваши отишао... На кратко да вам кажем: колико је Лаза велики, сав да се претвори у злато, опет не би могао исплатити онога добра, које сам ја ћео да вам учиним, па он није дао. Ако ли се Лази и његовој партији чини, да ово није тако важно, што сам ја ћео вама да учиним, а они ово писмо моје нека пошаљу у које гођ оће новине Европејске, нека се штампа на моју сра= моту, што сам вам то ћео да учиним, и за њиову славу, што ми нијесу дали учинити. Препоручујући се вашој милости и цјелујући вам руку и

скут, остајем онај исти, који сам и досад био,«

Мако ни на ово писмо није добио одговор, опет оно није остало без неког утиска. Јамачно оно је било узрок што га је позвао к себи из [Па= њеве, и што му је на прво писмо из Земуна дао 3000 гроша да иде у Лајп= циг и штампа песме. Али је дотле Вук много препатио.

У исто доба кад је писао кн. Милошу прво писмо, писао је и Фру= шићу у Трст и питао га колика је тамо учитељска плата, и би ли могао добити то место. (Он му одговара (24. дец. 1821.) да први учитељ има боо |. и млађи 500 |. сребра и квартире. (Остали дохоци врло су малени, да би се на њих могло што рачунати, већ ако једва која приватна лекција, или један цекин или кошуља од какве матере, и два три ручка на годину. Сумња да би његов утицај као новопостављеног директора школског могао одолети утицају Митрополитову и простоти трстанског опште= ства, ако би било питање о његову наименовању. (Преп. |, 650).

„1