Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 193

Забрана штампања Народних Песама и новије Српске Историје у Бечу. — Одлазак у Пањеву. — Поновни долазак у Србију и повратак у Пањеву. — Помоћ кнеза Милоша и одлазак у Германију.

Чим је дошао у Беч, Вук преда на цензуру рукопис Ш књ. Народ= них Песама, коју Копитар, разуме се, одмах одобри. Вук наштампа позив на претплату 45 јунау, плати унапред 30 ф. м. м. (29 јула;, и књига уђе у штампу; један се табак сложи и Копитар је само требао да стави цен= зорско »адиш Ииг« па да се штампа, и штампар је тражио продужење рукописа. Преп. ТУ, 29 и 25). Али се деси нешто чему се ни Вук ни Копитар нису надали. Вукови противници «јамачно са (Стратимировићем на челу», кивни и на Речник и на начин којим је Бук почео да води с њима полемику, науме да му осујете сваки књижевни рад. Чим је оглас о пе= смама изишао, они су га денунцирали да тим песмама хоће да раздражи (Србе против Турака и да помогне Грке, који су тад били дигли устанак. »Непријатељи моји — писао је доцније Вук — измислили су клевету, да ја песме штампач с том намером да бих побунио Србе против Турака, износећи им пред очи њихову пређашњу величину, њихове раније јунаке и њихов пад, и на тај начин да помогнем Грцима који су тад војевали с Турцима« ФНеизд. писма). Да је ово заиста тако било потврђује сем извештајем Копитаревим који је тражен од њега о песмама кад су оне већ наштампане у Лајпцигу. »Калуђери су се толико драли о скандалу и о русицизму, те Дворска Канцеларија не одобри штампање треће свеске песама, и не гледајући на допуштење компетентног цензора.« (Он жали што још онда није »позван на одговор, како је могао потпуно одо= брити нешто што је претпостављена власт морала осудити,« јер »још онда би било јасно да је рукопису учињена неправда кривицом некомпетент= них известилаца.« Услед ове денунцијације штампање се морало обуста= вити, и тек 26. јан. 1922 г. Дворска је Канцеларија донела одлуку да се »из политичких обзира« не може одобрити штампање. ФПросв. Гласн. 1922, 744-8).

Вук је још израније спремао грађу за савремену Историју (Србије. Скупивши у Србији последње податке, средио је за штампу по повратку у Беч реп. П, 274» и предао и њу на цензуру. Али цензура ни то не допусти. реп. |, 9.

(Од ове две књиге Вук се надао добити нешто средстава за живот, и како му је то онемогућено, нађе се у великој неприлици, Немајући но= ваца да оде у Лајпциг да их наштампа,/ нити од чега са женом и де= тетом да живи у Бечу, намисли да за време оде »у госте« Демелићима у Пањеву.

Шеснаестог децембра писао је Марији Гирки, која је с мужем била отишла у род у Пањеву, и горко јој се жали како га »још једнако стара

1 Да је одмах помишљао да иде у Лајпциг, види се из једног писма ки, Милошу од 22. нов, 1821, г. — Преп. |, 542.