Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

194 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

срећа гони« што није добио допуштење да штампа Историју и Песме, од чега се надао мало помоћи, »Сад већ немам куда; морам гледати да презимим овди како се може, а на прољеће немам другога спасенија ни прибјежиште осим ЛЏањеве. (Само вас молим покорно да се договорите са Господаром Васом «Демелићему и с осталима, па да ми јавите, могу ли

ту спасеније и прибјежиште наћи; зашто моје све имање једва ће толико бити, да могу дотле доћи с женом и с ђететом. Ту би послије гледао да свршим ову Историју Српску, и писао би још којешта «особито житија знатни Србаља, да буде као Српски Плутарху, док не би ли откуд срећа какав случај изнијела да то могу у Лајпцигу штампати; а и за Србију, ако би се какав пут отворио, одатле би ми било лакше и ближе 46 дец. 18217.

(Она му одмах одговара «30. дец. да жали што има толике сметње у пословима, и нада се да ће се окренути на боље. »Што се пак Пањеве тиче, ту вам пут отворен стоји, само ако ви ваш мир и задовољство на= одите у селу живити; а моја браћа, колико буде њима могуће, бићеду вам с руке помоћи.« — Вук јој захваљује, и вели: »Ето ме, како се про= љеће покаже, Ја сам се у селу родио «те још у таквоме селу према коме је Пањева, као Темишвар према Пањеви)у и у селу сам најбезбрижније дане живота мога провео,« ао. јан. — Преп, [, 93, 94, 97.

У другој половини маја отишао је у Пањеву, где је врло лепо примљен, и на дуже време. »Мени се овђе гради кућа од 4 собе бедна ђе ће се спавати, друга ђе ће се јести, трећа ђе ћу писати, а четврта за слу= шкињу,« — јавља Копитару. реп. [199.

Чим је стигао у ЏПањеву, добио је весео глас, Руско Библиско Друштво послало му је 2000 рубаља на рачун превода Н, Завета. Он пише Копитару да узме од таште му ону цедуљу што је оставио и да поисплаћује коме што треба. Копитар га извештава да је примио 780 !, фамачно у сребру; као износ од 2000 рубаља, да је дао пуници 180, Штраусу 17048 (и тиме га исплатиоу, и њему шаље 43912 реп. 1, 193, 194».

У Пањеви је живео мирно и задовољно. Двадесет шестог новембра добио је кћер. »Причекајте још 13 година, па ћете ми бити зет; и црна

је и црномањаста,« јавља Копитару. — »Како се зове моја нова заруч= ница' Препоручите ме дакле новој пуници,« одговара му Копитар. (Он му је јавио да се зове Ружа. Преп. |, 209, 21).

Копитару је јако било стало да се песме наштампају. У првом писму које му је писао у Пањеву вели: П%снарица пре свега, потом историја. — П%снарица пре свеза! Такве песме никакав народ ниши је имао, ниши сад има.. — ПЊенарица пре свега, и бар на јесен. Што пре, шо боље« У другом писму опет се на то враћа и вели да ће се Нибур «пруски посланик у Риму) претплатити на неколике стотине, други на 50 и т. д., али и сам увиђа да то није могуће извршити у Бечу пре свршетка рата у Турској, па додаје (на српскому: »Само да мало пре= стане вопска (рату, доћемо ми Срби у моду, и наша пфенарица, и лек= сикон ће се раскупити сав, и требаће друга едиција!« реп, |, 194, 199).