Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА 195

У писму кнезу Милошу, у коме је, послао оглас о Ш књ, песама, био је и проводаџија кнез-Милошевој ћерци Петрији за Петра, млађег брата Васе Демелића, и топло препоручивао тај брак. Преп. П, 539». Не добивши никаква одговора, пише о томе из Пањеве кнегињи Љубици, с којом је о томе говорио док је још у (Србији био. Преп. ТУ. 536.

Поводом овога писма позове га кнез Милош у Србију, »гди ћемо се, вели, боље него преко писама пријатељски за много којешта дого= ворити.« Преп. И, 5479. — Вук се крене 7. августа из Пањеве и преко Рама и (Свилајнца «Нар. Посл. 2297 стигне у Крагујевац 15. и. м. О том свом путовању послао је 47 окт.) овакав извештај Копитару: »По писму Милошеву могао сам се много надати; али од цијелога овога пута мога на коме сам изгубио два мјесеца дана, ту сам ползу имао, што сам написао 6—7 лијеби јуначки пјесама, и што сам добио имена свију села у пашалуку Бијоградскоме: а највећа полза и добитак, што сам се здраво и мирно натраг вратио. Милош ме зато звао, да ми обрече материјале и трошак (500 дуката) за Историју, као и његов синовац лани у оном писму: сад све можете знати. Опет велим, вала Богу! кад сам се здраво и мирно вратио.« (Преп. 1, 198).

[Из ових мало завијених речи Вукових види се да нимало није био задовољан овим својим путем. Штампање Историје одложено је због интрига Мих. Германа, о којима је Вук сад у Крагујевцу дознао, и о којима ће ниже бити говора. Због тих интрига и хвали Бога што се здраво вратио. |

(Овом приликом снимио је натпис с камена, који је обележавао место смрти деспота Стевана Лазаревића. -

Враћајући се из Србије, писао је из Панчева (2 окт) кнезу Васи По= повићу, како му је и тамо говорио да је рад молити господара да му да 1обо !. сребра, »макар од они 500 дуката, што каже да је одбројио за шташпање Историје, да за сад наштампам ове пјесме, но растадо се опет с Господаром, а то му не мого поменути.« Моли га да му се откуд нађу и пошаљу тих 1000 |, а то би могла учинити четири главна обор= кнеза, он, Јован, Јеврем, (браћа Милошева) и Ресавац. Не тражи на поклон већ у зајам, и обећава послати 500 књига, које они лако могу распро= дати по 6 пванцика. »Кад су Николајевић и Миоковић могли новосадском професору Магарашевићу скупити 215 пренумеранта на његову књигу, која не може бити ни момак овој пјеснарици, ваља да ви у цијелој (Србији можете мени скупити 500 врло лако на наше народне пјесме, које ће по свему свијету свагда чинити чест и славу Господару и свему народу Српскоме« — Кнез Васа му одговори да ће му Господар дати новце, и зове га у Панчево или да отуда јави преко кога ће му се послати. ФПреп. ТМ, 99, 190). -

Тај је одговор писан 25. децембра Вука и није затекао у Пањеви. Он се око 20 децембра кренуо ка границама Србије »да потражи Србуља«,

188