Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

198 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

И заиста, по повратку из Русије живо се дао на посао око ;»утвр= ђивања ове енохе,« или управо рећи, продужио је онде где је стао у полемици с Видаковићем и у Предговору к Речнику.

Један део тих чланака написао је по повратку из Русије до одласка у Србију, други, по повратку из Србије до одласка у Пањеву. — У овим новим чланцима нема никаквих нових мисли или аргумената којима би поткрепљивао оно што је једном већ рекао; критике су као и на Видако= вића, само су нови примери погрешака ређани. (Он се у разним варија= цијама само понавља, и њега ради о овим списима не би се имало шта говорити, Али су они карактеристични за самога Вука, што он не да да се заташка и заборави што је већ изнео; он тражи да се о томе го= вори и пише, изазива полемику, и једва чека да се ко о њега закачи да би му могао одговорити било у јавности, било у писмима. Знајући да лепим начином никад неће придобити савремене књижевнике, он је према свима безобзиран, оштро их исмева и с једне стране разголићује њихово незнање језика и недоследност у правопису, с друге стране својим јези= ком и правописом указује како треба писати. — Разуме се да их тиме још више раздражује против себе, па не само њих већ готово и сву читалачку публику која се никако није могла помирити са таким тоном писања у јавности. Али се он на то не осврће, већ бије, бије, бије без престанка, Ми о овоме морамо мало опширније проговорити ради карактеристике његових противника и илустрације њихова огромног незнања предмета о коме се препиру, и буквалног неразумевања и несхватања онога што је Вук заступао. Из ове се полемике најјасније види колико Вук далеко, далеко од њих одскаче.

"Не треба сметати с ума да је Вук ово писао у врло тешким мате= ријалним приликама борећи се (као што је горе речено) тако рећи с глађу, док из критика и чланака бије така ведрина и расположење као да је живео у највећем изобиљу!

1. — Прво се бацио (и из материјалних разлога) на превођење Новог Завеша за Руско Библиско Друштво и до јуна 1820 године довршио га је. Копитар је упоређивао превод с грчким и латинским текстом. још из Петрограда писао му је, да му нађе стан близу његова, да би му могао »долазити сваки дан као досад.« Преп. | 170).

Поред тога посла написао је неколико рецензија.

2. — »Шеколико ријечи о другом објављенију на трећу част Љубо= мира у Елсјуму« — Цео је чланак написан у ироничном тону. Радује се што види да га Видаковић није заборавио, јер обећава да ће у Ш књ. одговорити, а пао је у сумњу да ће то бити, јер већ две године чека одговор. Обећава да ће, кад изађе Ш-=ћа књига, и њу рецензирати и саста= вити са пређашњом рецензијом у једну засебну књижицу. Мило му је што

види из овог огласа да се доста поправио по рецензији, и то је доказ да