Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

218 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

чути, али је курјакова много обичније (тако и народу љепше и правил= није), а ковча мјесто Копчи још је необичније. Винотрадова ја заиста до данас нијесам чуо, а може бити да није ни Куцкало, него по својој гра= матици мисли да би тако могло бити, зашто и додаје »као градова.« За ортографију замера му што није рекао да је немољуће у изведеној речи писати све оне гласове које се у корену њену чују, што би онда ваљало писати обвлак, мазем, посљем, итд. »Многи наши такови старци вичу, да треба писати по Етимологији, да се коријен ријечи познаје, а ни један не ће да напише што о томе, и да нам каже штшо је управо Ешимологшја, и колико се по њој може писати. Зашто како се стане говорити: промјењује се к на ц ич; г на ж и на 2... онда у цијелој Етимологији народни говор постаје господар и судија« — За онако заступање срп= скога језика захваљује му »од неба до земље,«

Прелазећи на Вељкову критику, Куцкало више говори о Вуку ио његовој Граматици и азбуци, него о самом Вељку. Он Вељку пребацује да нема логике, јер из његова ређања разних граматика, по којима писци пишу, излази, да он куди и оне који по Вуковој Граматици пишу, а после вели да је Вукова граматика за српско перо. »Ал ништа зато. Давно си лођку слушао. МИ Вук се нђ чува,« јер је на једном месту рекао да онај који само свој језик зна, може и без своје граматике, и то управо писати. Прво, пита, како може неко писати, док не зна први почетак граматике т. ј. слова, срицање, читање и напис слова; друго, може когод писати без написане граматике, али не може без трамашике. Па и Вук »кои мнсли да

у нбму, и у његовои Грамматки све србство, чисто србски свагда не пише. Који Србин каже: »Јошт ћемо рећи неколике врсше.« »Пре неколике сшошине година.« »Имаго две иладе година.» »Сону сшрану.« »У ди= пломи шшо ве дата« Треба рећи: неколико врсша; неколико стотина тодина; има две џљаде; с оне сшране; у дипломи кол с даша.« Кори га што је пошао за Кенгелцем и назвао оне који мешају српски и словенски да пишу по правилима бабе Смиљане, и тиме вређа све (Српкиње, које свој= ство српског језика могу боље очувати, јер оне не уче туђе језике и мо=

рају српски и мислити и говорити. — Изређавши Вељкове језичне погрешке додаје: »Видиш моп пртане, да се и тв 1ошт ниси, како вала, млеком Ву= кове Грамматке напојо. и да и србског езвка учитељ преславнвши

гдегде посрће.... Спрома Досјеећ жалити мора и у гробу, што Вукове Граммашке и Велљковог савета нје имао! Зато ни свог име, како вала, не написати умео. Пише Доситен, а требало би, по Велљковоћ Грамма= ки, Доситије, ер и Вук пише Доситије. М оно се мало што е писао, од слиности Вуковн и Велљкове дела едва види!.... Мог е намеренје бело, велиш, понаивише ореографпо Србску препоручити. Пак тако се препо= ручуе: Та не можеш тег нама ништа силом наметнути,... Ме ћемо три, ал ће наш крпеж и дуље тралти и лепши остати, него ваше ново одело..

Вукова Грамматка нит ес читава, нит е, да е и читава, онака, да ез зику нашем особиту ползу принети може. Нанглавије части нфне, сачинћнја нема: Дакле кад бм се нато ослонили, само бер речи менати знали, ал и не б6р сачинавати умели, т. с. умели бм скланати и спрезати ал не бн