Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

222 ОДЕЉАК ТРЕЋИ

да је воображенје и торжество руски, а словенски је вљображенје и тржство (тржество;, и Штипкаловић не зна одкуд је то Вук научио. »Нађи ми, вели, у целои данашнњон ОТбли и у свима црквеним книгама, кос за славенске држимо, едну реч, кол у почетку шр има«, па још додаје: »Камо срећа, да ово пи у среди, ни на крао наћи не можемо, и да Србски д!алект бр. вр. гр. др.... нема!«, и ако ове групе сугласника имају, ваљада, сви језици.

Крај овој полемици учинио је Давидовић, изјавивши да после трећег Вукова одговора неће више ништа примати у Новине, бојећи се, вели, да се не уморе читаоци од толиког препирања, да ли је Штипкаловић рекао да Херцеговци нису Срби или није, и откуда долази реч вкус, и да ли треба рећи дух или дув или дук.

Старац Куцкало, Благоје Штипкаловић и Јован Ранитовић несумњиво су једно и исто лице, и то — директор Гр. Гершић. [1 да није сведоџбе о његову властитом признању реп. П, 492, 494), то би се с поуздано= шћу могло закључити по мислима изнесеним у одговору старцу Вељку, које се потпуно, често од речи до речи, поклапају с оним што је писао Вуку упор. горе стр. 138, 164). — Тешко је објаснити шта је Гершића навело да овако преврне вером. (Он је истина остао бранилац српског језика у књижевности, али да га могу чистити и полепшавати учени људи, прибли= жујући се унеколико Стратимировићу «види горе стр. 43: друкчије говори Ма у; али шта га је могло одвратити од Вукове азбуке и правописа, на чему је и сам сарађивао, и с чим се потпуно слагао; — Нема другога об= јашњења до завист према успесима неуког и нешколованог Вука у целом научном страном свету. Што није пристао уз Вука, објашњава се страхом од Митрополита,у али да га напада, противно свом уверењу, тешко је тиме објаснити. МИ Вук је био изненађен, и било му је жао. Молио је

Мушицког да гледа да га како с њим помири; »Врло би ми мило билои неисказано би вам благодарио. Ви можете бити свједок да он у народу српском нема јо: три човека, који га тако уважавају и почитују, као ја, и држао сам га за пријатеља, као и вас; и ни данас се не могу начудити, какав ђаво њега наврати, да онако без невоље удари на мене. По свој прилици томе је крив прота Земунски, зашто сам чуо, да су они у Земуну некако засједаније о мени и о моме рјечнику торжествовали (види Преп. Ш, 1о%. Но било како му драго, ја би се желио с њим помирити, не зато што га се бојим, него што ми је жао онакога пријатеља и помоћ= ника у партији нашој. Деде се ви, молим вас, потрудите око тога мира нашег,« реп. П, 2857. — Гершић и Вук нису прекинули личне односе,

они су се састајали и Вук је код њега био на ручку кад је био у Кар= ловцима (Преп. |, 214, али су ти односи били хладни, и нису се више дописивали,

ту Кад је Вук био Карловцима (1824 г.) и саставши се с проф. Лазићем, хтео се с њим пољубити, а овај му рекао да није достојан да се с њим у образ пољуби већ тражио да га пољуби у руку, рекавши му: »ви јесте наш српски просветитељ« Кад је то јављено Стратимировићу, хтео је Лазића да истера из службе, и једва је заузимањем својих пријатеља остао. — Преп. Ш, 121.