Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПЕТНАВСТА 925

Ш Писмо Д. Фрушићу. — Српке Народне Приповетке и Загонетке. Додатак Сравнителним Речницима.

(Осим ове полемике Вук је у току ове године наштампао у Додацима Српских Новина (и засебно) Писмо Д. Фрушићу (Тр. Сп. П, 160), Српске Приповешке и Залонешке, и Додашак к санкшербурским сравнишељним рјечнишима, свију језика и нарјечија, с особитим огледима бугарског је= зика. (Гр. Сп. ПЦ, 179).

'. — Горе је речено да је Вук у Москви прегледао старе рукописе и понешто исписивао. (Од тих исписа (или правије факсимила, које он није радио» има међу његовим хартијама из Изборника кнеза (Светослава (г. 1075 предговор, по неколике реченице с листа 120, 11 и 161 ил, зои 35 у целини; и Оче наш с неког другог рукописа. Има још једна страна (на провидној хартији из богумилског јеванђеља, али то је у (Србији на= шао реп. |, 189, и то је било Никољско јеванђеље Лук. ХМ, 8—477, као што се види поређењем са Даничићевим издањем. Мислио је да изда п једну књижицу о најстаријим словенским рукописима реп. Ш, 484), али место тога изишло је само ово Џисмо Фрушићу, у коме се говори о Добровском, и о старословенском језику. Писмо је датирано 19. нов. 1819, Т. ј. кад се састао с Добровским и о томе разговарао «Преп. П, 243—7245), али биће да је написано кад је и изишло т. ј. 21. августа 1821. (Преп. 1, 649.

Између осталих промена које су Руси учинили у старословенском језику, »и сшари или прави (Славенски језик млого промијенили, и по своме поправили, а по другим (Славенским нарјечијама (неотице) покварили, н. П. ОД ДЛБГЉ, слбза, прбстљђ, крбстљђ, вљстокљ, начинили су долгљ, слеза, перстљ, крестђљ; востокљ итд.«, Вук је мислио да су они исто тако у многим речима променили и е на а, и од кнезђ, име, ме, те, се начи= нили кназђ, има, ма, та, са итд. Он је о томе разговарао с Добров=

1 Занимљиво је да је Вук овако мислио још 1816 т, — Копитар му пише да Да= видовић одавно ради на поређењу словенског диалекта са српским — »посао који сте ви одавно требали готов да имате — (Он му одговара: » О сравненпо Србскога езвка

са Славенскимљ садљ бњг требало да се мњ: на ново устмено разговарамо. 4 самљ онда место, као и остали сви готово што ммсле, да су Срблљи Славенсти (садашни нашљ црквени) езвкђ покварили, и одљ нбга начинили ован данашни Србски; а садљ ми се чини лакше вђровати, да су Руси ован црквенњш езњикђ начинили одљ (оуногљ езвка, на коему мг имамо наистарје печатане и писане кнвиге, косе се по селима и данасђ зову Србул; Садљ а већљ не бг смо казати да су Србљи промгенили л на е, те начи= ОдЂ- кназљ,кнезђ, одљ клатва, клетва, пего 65 морао казати, да су Руси промле= нили наше е на а; као на другом мђсту е на а: шеташесе — шаташаса;а на о: танко тонко и пр. 4 меслимљ да су то све Руси измјенали“ Мени би драго било кад бег Давидовићђљ о том“ могао што добро начинити, али сумним; тежко е то. Него л ћу о том печатати, кад. додђемђ у Бечљ, макарђ само 2 табака; свршено неће бвти, али ће бати прво. — Преп. 1, 162, 164.