Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПРВА. и

»Године :812« био је »од (Совета послан као комесар с особитим налозима у Неготин и оданде« је »по заповести врховнога Вожда Ђорђија Петровића, ишао у Видин Мула-Паши ради којекаквих договора«. Преп. МП, 615.

Због ратова транзитна трговина кроз Србију била је скоро сасвим обустављена, и тражила је друге путове. И Карађорђе и Совет старали су се да опет пође старим путовима «Делов. Прот. 61, 69, 82 и др». У томе смислу и Вук је с оршавским трговцима удесио да за робу, коју би Дунавом и Савом слали у Хрватску, само у Текији царину плате и нигде више, ако би и пристајали уз српску обалу. Ту одредбу одобрио јеи (Совет, и у једном конкретном случају на Вукову интервенцију наредио је да се врати од београдског базрђан-баше наплаћена такса и »конзулски провизион« Преп. |, 89, 90». Таква је уредба била и за Аустриске трговце који су преко Београда и Параћина— Делиграда ишли у Турску «Делов. Прот. 69. 82).

(Ова служба, скопчана са честим путовањима, за Вука, као слабог и сакатог човека, била је тешка, и он је гледао да је се ослободи. Другог октобра 1812 године обрати се писмом Миљку Радоњићу, тада попечитељу спољних послова, молећи га за какво друго место. Овај му одговори «8 окт.> да, ако му је икако могуће, остане до краја године ту где је, да би сачувао ту цену и уважење које има »код провитељствујушчих и началствујућега,« а он, познавајући његову способност с једне а телесну слабост с друге стране, неће пропустити помоћи му да дође до спокојнијег и његовом стању сходног начина живота «Преп. |, 747.

Кад од овога обећања не би ништа, Вук се ради исте ствари обрати (марта :':% једним подужим писмом секретару Карађорђеву Јанићију Ђурићу. И овај му у свом одговору (4 апр.) препоручи стрпљење. Између осталога вели да му је позната његова »ревност и верност к нашему отечеству«, нека такав и даље буде, па ће с тим доћи у милост код Господара Ђорђа; с временом биће срећан и добиће прилику и боље отечество послужити, али да се претрпи неко време, »док прилику нађемо, како ћете и ви задовољни бити« (Преп. |, 76.

Али ни од овога ништа не буде, већ у место премештаја на лакшу дужност Вук добије још тежу: да заступа Јевту Савића »на команди«, поред своје дужности.

Кад је Карађорђе 28 априла позвао Савића да одмах дође к њему, да га пошље као делегата Челеби-ефандији у Софију, наредио му је да остави Вука на своме месту «Делов. Прот. 146). По овој наредби пише 3 маја Савић Вуку Фу Кладово или где буде«), да одмах дође да га заступи, и 5 маја преда му дужност и пуномоћије да врши његову дуж= ност до повратка му реп. |. 8о. 81.

' Јамачно је ово онај положај за који је Вук рекао Срезњевском да је 1813 године био судија у Брзој Паланци — Срезњ. 352. Како се из овог пуномоћија види круг рада Вукова (и Савићева), ево га у целини: