Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДРУГА 29

народи још дуго завиде Лутеранима и Калвинима на њиховим гимназијама и академијама; Нека би Несторовићу пошло за руком да нађе много Ко= вачића не само међу свештеницима, већ и међу вишим духовништвом, у чијим се рукама, поред поверења народног, и већа средства находе. Тада ће се брзо подићи не само источњачке гимназије и академије, већ «од при= лике у Карловцима) и један универзитет (4 милиона ваљда то заслужују у, у коме би били све национални професори и који би — уз притицај не. само домаћих већ и суседних турских и руских Грка, Влаха и Словена — могао ступати у достојну утакмицу са западним универзитетима. Амин«, (КА. 5ећг. 189—193.)

Несторовић се одазвао овом позиву Копитареву и написао му је дугачко писмо о стању школа међу православнима, у коме се љуто жали на сметње које му чини јерархија ст. ј. (Стратимировић). То му је дало повода да напише и други чланак о томе, Опбегисћ!-Апзтађеп (у леп. Ае, Х.о. 183, бр. 2 април, стр. 14, РФВ. 18и, 385 (Овај чланак није унесен у : књ. његових Ситнијих (Списа, а часопис ми није дошао до руку, те не могу ништа о њему рећи. |

Копитар је покретач оснивања словенске штампарије у Бечу. »О! нека че само поставе за словенског кустоса у Дворској Библиотеци, па ће извесно процветати овде у Бечу друга словенска штампарија!« узвикује он љутито у писму «од 26. Ш. 1809 Добровском (Писма, 59», кад је чуо од Внтела да Ш књ. Дурхове ВЊћојеса Зјамса неће бити штампана у Пешти, јер Маџари за то не маре, а извињују се што им прва књига готово сва лежи нераспродата. ЈИ како је те године истицао рок искљу= чивој повластици словенске штампарије при Пештанском универзитету, то је он радио на томе да се повластица не понови исвма 64. Он није пропуштао ни једну прилику да се не жали на управу пештанске штампарије, на њен нехат и на рђав рад.

Али прилика му се није тако брзо дала. — У половини 1812 године доселио се из Берлина један ливац и резач слова, по имену Шаде, с намером да у Бечу штампа само грчке књиге, јер су Грци трошили врло много уџбеника, Копитар га стане наговарати да набави и словенска слова, на што овај радо пристане (Писвма 288). (Он је о томе писао и СТтрати= мировићу, како се искључива повластица Пештанског универзитета на штампање словенских и руских књига не односи и на Аустрију, и како се нашао један штампар који би био вољан- да набави словенска слова, ако би могао рачунати на поруџбине од стране Митрополита. А што се слова тиче, он би набавио Почаевљева или она која сам Митрополит за најбоља нађе 44. Писвма 759. Копитар је ово писао Стратимировићу више форме ради, колико да не би сметао томе, јер у исто доба је писао и Добровском па вели, »ако он и не одобри, опет ћу ја овде отворити словенску штампарију« исљма 288). У писму Мушицком хвали се како

1 27 фебр. (по нов.5) 1813 год. Писмо је штампано у Лет. М. С. књ. из, стр. 255—-295. Ту у писму вели да га је и лично позивао да што напише о школама.