Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ТРЕЋА 81
познаем, а они само по имену и по ревности вашои к Сербскому кнђижеству .... Мушицкоме ви опростите сшто му не пише); не само он, него Волнвш, Директор Карловачке Гимназје, Гершић, Сремсми Директор и Професор УКивковић, ови сви вас лобе и весокопочитуло, и волили бг вас видити него Бог зна шта. Гершић ме кривјо, што ни сам ваше портре донео из Беча« Преп. 1, 142 и 145) — »Шта ради наш милми Копитар, славенска дика и обрана; Поздравите га и поклоните му се место мене«,
пише Гершић Вуку (Преп. П. 757.
ГЛАВА ТРЕЋА. Копитар и Вук.
1
Лични односи међу њима.
Вукова прва књижица или управо Вуков српски језик у тој књижици, повод су познанству Вука с Копитарем. Овај по српски књижевни језик и по српску књижевност знаменити састанак био је у децембру 183 године у стану Вукову. Несумњиво је да је Вук морао на Копитара учи= нити ванредан утисак, јер је Копитар и дотле имао у Бечу често сусрете и познанства са (Србима, али се ни за кога није тако привезао као за Вука. Он га је често обилазио,' а јамачно и Вук њега. Међу њима се одмах развило тако срдачно пријатељство, какво можда ни један ни други нису ни с ким имали, и које за тридесет година (до смрти Копитаревеу ни једног тренутка ничим није било помућено.
Како је Вук становао заједно са Живковићем, то се Копитар интимно спријатељио и с њим и с његовом женом. (Они су у шали женили Копи= тара Савкином сестром, и она га је звала »зетом«, а он њу »лепом свашћу.«= У првом писму које је писао Вуку, препоручује му да га не титулише ни »благородни« ни »високопочитајеми,« већ просто »пријатељу« као што и он њему пише. «Преп. |, 135).
1 ја Желвковићу Котате зећ Газе саг теће, зењ Зе таеће тећг до! за. — Преп. 1, 135.
2 У писму од 9 марта 1515 препоручује Копитар Вуку, да поздрави Живковића и супругу му најсрдачније, а Вук му одговара да ће ићи у Митровицу »и поздравит“ ћу Вам Живковића и вашу сваст (Зећуасепш« — Преп. |, 143, 145.
Живковић одговарајући Копитару (из Букарешта 18. окт. 1818) на његово писмо овако завршује: >»Лепа Сваст не одупире се дати обећану сестру. Али је она у Србији у Шапцу, удаљена одавде од прилике :бо сати. Она је већ велика — има јој 15 година, Али како ми из тих крајева има већ година дана никаквих вести немамо, то се она до сад може бити удала. Срби беру нежне неразвијене руже, још у пупољку. Моја жена вас поздравља; ја вас поздрављам и грлим вас и остајем Ваш најоданији слуга«. Преп. 1, 745.