Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ПРИЛОГ ПРВИ

сл

да тајуесће Гпозкио Кафа Кадипа-зе Баји зуотциче тог: „Ај 7 како (е пе хеЏа, Бгаћхо ! „пе тог тепе дауа! ха шкота“ „да пе риха јадпо зегле тоје „оТедајисћи зоне зуоје.“ АН ђехе пе ћајазсе пата,“" месћ-опи даје Штозкотизо Кадн. Јове Кадипа Ббташ-ве2! тоосћазсе да опој раасезг Бејак Бјеје Копоће Ча-је засће Лпозкотиз“ Кадп: „Пјемојка ге Џеро рохагауоћазсео“ „а ц Кота Церо [е тоосћазсео „Кад роКир:зс созроди зуагохе, „и кад пођеш њеном б'јелу двору,“ „даоћ родКНиуа2 5“ поз! па дјемојки „Када Биде аојп пшто дуога „пеозв-пе ма зтонхе зуоје.“ Каа кади ђјеја Коптеа досе, совроди-је зуаје рокиро. Суаје Кирр:, отеде ро ајемоким" Рођто зуан адозн до Феуотке,99 1 хдгамо-5е ромган 5 опоте.о'

А кад Би аој! пштпо дуога, аме-је сћегје 5 репхете оједајц,““

:5 а. И велики Имошки. — 6. А нај-

више, с напоменом да је да мајвеће штамп

погрешка место а највеће »као што би рек=

ли Чачавци и Крањци.« 35 а. своме. 41 а. ои. 43 а. и 6. ни за кога, с кав граматик. 49 а. и 6. ништа не хајаше.

50. а. Имошком. — 6. Имоском, с на=

поменом да је стих покварен са Имошкому.

51 а. Тад кадуна свог брата. 52 а. и 6. да напише. 55 а. МИ да пошље Имошком. —

Имоском.

54 а. Млада тебе лвубезно поздравлђа. б. у напомени вели да не зна зашто стоји дје= у војка, кад је била удата и има петоро деце.

55 а. М у кнбзи лиепо те моли.

56 а. и 6. уметнут стих. а. Да понесеш дуго покривало, с коим ће се она завести. — 6. покривач, с напоменом да је код Фортиса род цуаг. 55 а: и 6. да. у 6. напомена да не можда стоји место нек али »је у овом смислу боље да 59 а. иде по лђубовцу.

50 а. здраво свати двору нђену дошли.

51 а. с нбоме повратили. 52

= а. с прозора углаше. гледаху.

6. двје,

напоменом у 8. да је и то можда Ф)ортису поправио на=

5.

О

а дуа зта рпд-опи 1ћоолаји" кеге зуојо! тајс! сомопаји.о“ „Мтан -пат-5е, па тајко пазста „да пи себе ихтан дато.“ Кад [о сша-Азап-Аоћита, зјалзсии зуа[оуб' сомота:

"„Восот Бгаје, зуајоу зтатзстпа,0"

мвбам) па Коспе џхас) ауога „да дагијет зоне тоје.“ Џеђамће Кооспе ихаб) дуога. Зуоји Фиат" |еро дагоуаја: зуакот“ чпки похџе:: родасћепе зуакој сеп соћи до рогћапе" а тајоте и Безстеје зтпки“) опети заоће ибозке'" ћасћпе А 10 оједа |ипак Азап-Аоо" јет75 дожмоће до дуа зта зуоја: „Нодје ато, зтонхе тоје,

„кад зе песћје пп оан'' па уа5 „тајка мазсја, зегха акоазкоса.“'" Кап [о сша Азап-Аоћиита, рјешт Нсет ц хетоћи пдапа"“ џ ра|-зе-је5о 5' аизсјот гахтауна

од зхајозн оледајцсћ зтога.“'

63 а. пред нђу изидоше. — 06. пред њу изхођаху.

64 а. говорау. — 6:

62 а. и 6. сврати.

55 а. теби.

57 а. и 6. старјешини свата. — 0. с на= поменом да је свашов чакавски и кекавски.

68 а. пи 6. свата старјешина. а. иза.

19 а. п 6. дјецу-

т а. сину местве. д. сину ноже, с напоменом да погуе Фортис објашњава са некакве чизме, али мисли да је прилич= није носе.

т2 а. чоу нерезану. — 6. објашњава да чоха до пољане значи чохане хаљине од земље.

говораху.

69

18 а. а маломе у колевци сину. — 6. бешици.

74 а посла свилене. — 6. шаље убошке.

15 а. и 6. ага.

16 а: и 6: пак.

1 а. и б. смиловати. ј

78 а. и 6. срца каменога, с напоменом

у 6. да агојазкота можда стоји место рђаскола, а ово м. рђавскоа; могло би се помислити и на хорјашскла »али и по смислу и по Фрортисову преводу мислим да је каменога најприличније.«

79 а. и 6: удрила.

80 а. и упут се:

81 а. и 6. сироте.

48