Жидов

ŽIDOV

GLASILO ZA PITANJA ŽIDOVSTVA

Nova politika

Čim su se pojavite prve jesenske sive magle, drevni su pratioci galutske historije stali da uzdižu glave: aveti... I od kavarutkog, velom dima nad/vitim stolom, olujna se već proču hiulfca: aveti, aveti, aveti. Iz svih hudžafca sveđer ista jeka su mamo još tepa: ispaštavajte rabotJuici, ispaštava/jlte ..., kandilo dogoreva... Jer novinama pronda se vest o varšav.Skom atentatu, gde da su mnogi životi postraclall'i. Van je sumnje, da će se taj zločin da podmetne Jevrejdma, a onda ovima: kožu u torbu! A kolikih li strahovitih posledica po sav narod, ako će datnajs da bude poljsko izaigimnlstvo kao nekad ono špansko. Ta u Poljskoj se okupilo još ono malo kulturnog dobra, što nam osta posle andke propast:. A sad se sajbljažljivo kupe bore oMalka i nad ovim zadnjim utočištem. Hi; opasnost, što preti nemačkom Jevrajistvu. Gospodarski kaos toliko je strašaii, da naliči na krvoločnu neman, koja će da zahvati čitav materijalni i duševni svet. Najbolji i najveći predstavnici novohebrejske kulture, kao Bjnlik, Šneur, Agvion, Cemihovski i mnogi, koji su se nadali utočištu u neinačikoji zemfljji, opet će biti primorani, da se late putničkog štapa. A s njima će da se stavi u gibanje sve ono, čime gu pfridoneli, da je u Nemlaičkojj nastao novi centar. Ili, zar ima nade, da je to tek trenutačna kriza? Hi; Ikopiferenca po&it : £kih predstavnika britiskog imperija u Londonu. Istina je, da! je ostala netaknuta Balfourova deklaracija, ali smanjivauje britskog bidžea za Palestinu nije samo znak štednje, nego znači i s druge strane stvaranje »mirnog političkog poretka u zemlji«. Drugim rečima: udobrovoljiti 'intransigentnu braću Arape. Računati s realnostima, to je novi kurs »Foreign Officea«. Protiv takove političke konstelacije, čini se da nemamo dovoljno übedljivih argumenata. Mi smo zaista čudan narod, mi Jevreji. Kraj svih tili fakata, mi smo još uvek optimiste. Jer cipemo našu veru iz sveta, koji je tako daleko od našili kavanskih stolova. Dve su mogućnosti: jedna, da smo od prirode, iz priprostosti, nadareni verom, da će nam sve uispeti, štogod poduzimamo, ili da smo u nekom patološkom stanju samoobmane o našim mogućnostima. A ipak; imade jedu« svetla točka u nas: naš Emek.

Emek je simbol naše samostalnosti. U prvom n*đu duševne a to je upravo onaj, ocflonab, »bog kojeg smo čelični u našoj volji. U gahiti znači braniti naše opozicije: krpariti u političkom smislu. Sticati naklonosti bod ove ili one prolazne političko veličine, odnosno za u is t a v 1 ja t i opasnost i, jer ukloniti to mogu uz nešto dobre volje tok drugi. Mi, odnosno onaj jovrejHki radnik Bmeka, koji dobiva najgori* zemlju za obradbu, koji prebolgava naju/asnije malarije, taj d i Ik t i r a svojoj sudbini i svojoj ze* milji. Taj Emčk, to je naša realnost. Istodobno osetili smo prornenu kursa u cijonističkoj organizaciji, ili je barem ta promena ]H> američkom elanu egzekutive Lipdfcome. I ini smo za realni kurs, koji će se osnivati s jedne strane na Emektt, a s druge na povećanju aikcijone snage čitavog jevrejtebog pokreta. Lipriki je tekao »američki sistem«, Taj način mora da nam prazi odrešitost i brzinu ui politici, a ne kao dosada intervencijo. Treba da se jevrejsikoj politici pridoda samostalnost akcije i to .pod paledt.nstkom orijentac.jom. Znači; bez galutkikib, tiraidicionalnih sentimenata, koji nas vode do rezignacije, već slobodno od' svega toga jedino na temelju radnog duha Emeka i radnog sistema Amerike. Znači nadalje: da se iznova temeljito politički školuje javnoj ski narod. Odnosno, da se i cijonistička politika stavi na zaista političke temelje, slobodne od ovakvog velikog utecaja osećajnosti, koja je kao dosada žigoše diletantskom. Početak političke sezonte daje tome povoda, Herbert je Samuel posredovao. Prvo, sto je učinio, bilo je, da istupi pred Arape s takovim kompromisnim predilogom, koji je u svojim posledicama mogao da bude sudbosnJiji, nego što se je moglo u prvi mah i da zamisli. Ponudio je Arapima, sigurno po nalogu londonskog kolonijalnog ureda, a rajnsku Agt*ncy. Ustanovu, koja bi imala da bude ravnopravna s Jewisb Agency. Oživotvorenje bilo je ovisno o pristablku cijonistlčke i arapske egzekutive. Već se je pročulo, da naša egzekutiva saziva akcijom i komite, da se odluči o takvoj velikoj povredi interpretacije mandata. Ali arapska egzekutiva bila je kao obično brža u svojoj odluci. Prema novinskim veslima ona je već odbila kompromis Hedberta Samuela. U ovom slučaju ta brzina njene odluke graniči na nepromišljenost. U

dobar čas jh> cijonističku egzeJcutivu uopšte, koja se nakon tog fakta može la'gitjo da izrazi o načelnom stanovištu. 'Proba sada taj arapski propust va,nredno spretno da se izrabi s naše strane, e da se opet nama potpunoma. poverj ona samostalnost, koju iziskuje buduća Jewish Agenoy, a koja prema mišljenju Lipslkoga nije lako daleka, kaiko se mnogima. pričinja. Da vidimo! de».

Iza kongresa VII.

Piše clr.

Aleksandar Licht.

Jcdnovitost vodjstva i reorganizacija. U Egzekutivi londonskoj i palestinskoj postojale su stvarne protivštine, ikoje su se djelomično izrodile i u lične. Načelno su se, najpače u pitanju proširenja Je\vish Agency, stvorile dvije oprečne grupe, oličene u osobama dra. W e i z m a nn a na jednoj strani, a U s i š k i a a na drugoj. Po sredini izrnedju ekstrema stajao je Sokolov, vjerno uz Weizmanna, uvjeren o njegovoj nenadomjestivosti, a vezan dubokim i jakim vezama uz Usiškina. Ovo pomirljivo stajalište izražava se jasno u govoru Sokolovljevu u debati o Jewish Agency, u kome je nastojao da svede oprečnosti na prirodnu mjeru i u njegovu srdačnome čestitanju Usiškinu u plenumu kongresa. Dok je u Sokolova prevladavao sentiment mudroga vodje, dotle su Weizmann i Usiškin jasno iznijeli oprečnost shvatanja i metoda, po kojima se bitno razilaze. Nije pitanje Agcncy jedino u kome se sukobiše oprečna stajališta. Pridolaze k tome i taktika nastupanja prema Mandatarnoj Vlasti palestinske Egzekutive, kojoj je bio na čelu Usiškin. Weizmann je državnik, koji mjeri i važe realne činjenice i zna, ili misli, da muževno zastupanje stajališta i interesa cijonističke organizacije i naroda nije istovetno s agresivnim zastupanjem, kako ga traži i provadja Usiškin. Usiškin se potpuno stavlja na stajalište prava, po kome imamo da zahtijevamo; Weizmann uzima u račun moć, koja stoji iza prava i mjeri sile dvaju ugovornih faktora, od kojih smo mi slabiji. Po tome on nastoji da uvjerava, gdje Usiškin zahtijeva, ne uvidjajući da iza toga zahtijevanja ne stoji, osim moralno-pravne, nikakva moć, koja bi davala sankciju zahtijevima. Weizmann pravi ustupke, gdje misli da je to bolje nego izazivati protivštine, koje stvaraju neraspoloženja.

POŠTARINA FLACiiNA U GOTOVO.*..

god. Vii

UPRAVA I UREDNIŠTVO: ZAGREB ILICA BROJ 31. 111. KAT

ZAGREB. 20 oktobra 1923. - 10. hešvan 5684.

IZLAZI SVAKOG PETKA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

PRETPLATA: GOD. 60 D. POLUGOD. 30 D, CETVRTGOD. 15 D.- POJEDINI BROJ 1.50 D.

BROJ 43