Жидов

ŽIDOV

GLASILO ZA PITANJA ŽIDOVSTVA

Odgovor

Imade časova, kada napori pojedinaca klise spram vrhova, a nc zamećuju se provalije, koje se stubokom razvališe pred gordosti hridi. U tim momentima neslomljivost je volje najjača, jer potpunoma okupljava nerve i mozgovnost. Samo vrhovi pristupačni su još poimanju. Tako, pod njihovim vidom, konačno se postizava jedinstvenost volje. Onda tek sazrela je ova u muževnost. Jevrejskom narodu, kao celini, pružila se sada mogućnost, da iskaže svima svoju muževnost. Na polju, koje je sigurno u vaskolikim nastojanjima čovečanstva jednostrano, naime političkom, ali zato vanredno značajno po konglomerat, koji se naziva jevrejskim narodom. Dogodilo se, u stvari to. da je akcijom komitet cijonističke organizacije, kao isključivi predstavnik jevrejske politike , u ovo vreme, svemu svetu otvoreno izjavio, da mu je stalo do harmonijske saradnje s Arapima, ako je oni žele ta konačno i nama je u vlastitom interesu do nje iskreno stalo, ali, da ta palmova grančica ne znači, da smo politički naivni, te da pred opasnosti turamo glavu u pesak. Naprotiv se akcijoni komitet prilično jasno ogradio protiv stvaranja jedne Arab Agency u Palestini, kao inkroguentne s Jevvish Agency u smislu mandata. Opasnost pako, koja postoji jest ta. da arapski fašizam u Palestini zadobije onolikog maha, da bi i svaka pomisao na jevrejsku Palestinu bila izlišna. U zbilji je time cijonistička organizacija prvi puta istupila pred političkom javnosti u borbu, kao zastupnica jednog naroda. koji ravnopravno pregovara, a ne intervjuviše, interpeliše, simpatiše i antišambrira kod silnika ovoga sveta. 1 zato nisu od biti olakotne okolnosti za ovu otvorenu i muževnu izjavu, one mogu tek da su zanimljive (prethodni otklon Arapa, a s druge strane optimistički i preporadjajući utecaj američkog cijonizma). Kod ovakovog stanja političke borbe jasno je, da se stranački odnosi unutar cijonizma potpunoma podredjuju razvitku prilika u Palestini i ako se čovek ne može potpunoma da otrese dojma, da upravo navedena izjava predstavlja utecaj mladog, a kad ne bi bilo ironije reči: energičnog cijonizma. Ali to prema vani zaista nije od važnosti. Važno je, da se ukloni slabost naših realnih pozicija u Palestini, pa da za izjavom usledi stvaran odgovor za palestinske institucije. Jer dok Berlin, u vreme, kad pišemo ove retke daje svojim semaforima alarmantne znakove za pogromski val u Njemačkoj. a vaskoliko je Jevrejstvo primo-

rano da računa s početkqm raspadanja nemačkog Jevrejstva. palestinske nas prilike opet zaokupljaju kao onomad u vreme krize. Tragika galutskog nacijonalizma. egzistencije uopšte, nema za nas onog centralnog značenja, kao razvoj prilika u Palestini. Tamo ima bar rezona za borbu. A borba, koju mi vodimo ovde kod nas o materijalna sredstva za tu Palestinu, dobiva skroz drugi značaj i ako s.e radi o brojkama. Sigurno to brojčano naše nastojanje stoji u znaku vremena. Posleratni, opšti val materijalizma udario je žig i našim nastojanjima. Brojke su sredstva, kojim treba da se računa, ako se ne će da isključe mogućnosti rada u naše doba. Politički rad ide u nastojanja, ikoja ponajvećma ima da računaju s realnosti. A te su zbilje u slučaju jevrejskc Palestine nažalost novac. Tu zbilju bilo bi pogrešno da se prikaze kao neku protivštinu spram kulturnih nastojanja; ova zadnja isto su toliko nužna, ali u.političkom smislu, sredstva su aktuelnija. A ako čovek zaviri, u iskaze Keren liajesoda, u kojim je bio navikao da vidi prinose jugoslavenskih Jevreja na osamnajstirn ili zadnjim mestima, a sada da su se popeli na osmo, onda mora da se veseli i žalosti u isti mah. Veseli zbog apsolutnog porasta prihoda u našim zemljama, a žalosti, ako pomisli koliko je malo sredstava potrebno da se popnemo na osmo mesto na tabeli prihoda za osnovni fond. kraj prihoda Jevreja iz najbogatijih zemalja! Znamo za nesistematički, gotovo sporadički rad za taj fond do pred kratko vreme, pa ipak smo na osmom mestu! Kako li mora da su prilike tek drugde, kad bi svi mesečni prihodi K. H.-a gotovo mogli da budu redoviti bidže za činovnički aparat. koji upravlja izgradnjom neke zemlje! Bilo kako mu drago, iza deklaratornih izjava cijonističke organizacije taj put kojim se postizava nadmoć brojaka, jedini je odgovor na presizanja onih, koji bi nam stali na put. —des.

Iza kongresa. IX.

Piše dr.

Aleksandar Licht.

Bez naročite pažnje kongresa rješavana su ostala pitanja, pitanja, koja su u ranijim kongresima bila u centru interesa. Kongres je, u glavnome, bio poprište »velikih« borbi načela, koja su se unašala u već spominjana pitanja, a koja su se olako mogla rješavati, kad se ne bi, bez potrebe, podvrgla prosudjivanju po načelima. Na kraju, mi smo vidjeli, da kraj mirnog prosudjivanja ne nailazimo velikih oprečnosti, načela.

' Tako se desilo, te su inače znatna pitanja nabrzo rješavana; da se stvarnim referatima u uzbudjenosti duhova posvećivalo premalo pažnjei; da su muževi, koji su istinski predani radnici (Ruppin, Warburg, Loewe, Arlosorof i drugi), tiho i čedno vršili svoju dužnost, ne potpomognuti interesovanjem kongresa. No krivo bi se činilo ovome kongresu, kad bi se njegov rad sudio samo po onome, što se u plenumu dešavalo. Težište je rada prenešeno u odbore; plenum je, većinom, samo primao izradjene rezolucije. Zaokupljen tim odbotskim radom, velik dio delegata, možda najspremnijih, nije ni stigao da prati tok rasprava u plenumu, a kamo li da u njima učestvuje. Time je rasprava u kongresu, koja se preko mjere otegla pitanjima Jewish Agency i apsolutorija, u drugu ruku skraćena; ali po tome je kongres gubio u stilu, jer nije postojao ispravni omjer u tretiranju svih zamašnih pitanja. Ovim člancima, kojima se hoće da dade prikaz kongresa, kaki je u istinu bio, nije zadaća, da iscrpno tretira sva pitanja, kojima se kongres bavio. Zato ću se drugih pitanja samo kratko taknuti. Tu je, u prvome redu, pitanje KerenHajesoda. Bivši članom odbora za KerenHajesod imao sam prilike da' se uvjerim, s kojom se savjesnosti i temeljitosti odbor bavio sa svim pitanjima, koja su u vezi s Keren-Hajesođom kao centralnim, financijskim problemom obnove ErecJisraela. Tu se vršila oštra kritika nad neradom u pojedinim zemljama (naročito u Poljskoj, gdje je, pored Sokolovljeva puta, postignuto žalosno malo). Principi, na kojima je sazdan Keren-Hajesod, iako su s izvjesnih strana kritikovani, ostali su netaknuti, ma da se nije previdjalo, da ni cijoniste ne daju posvuda maaser, pa ni maaser od maasera, Ali moglo se utvrditi, da Je Keren-Hajesod naišao na razumijevanje i necijonističkih krugova pa da bi, kako je to natuknuto u zvaničnome štampanome izvještaju Keren-Hajesoda, on mogao dobro da posluži podlogom za proširenje Jewish A.gency. Začudo nijesu se ovdje uzeli u raspravu nazori vrlo stvarne knjige Arlosorofa (»Die Kolonisationsfinanzen der Jewish Agency«, naklada Hitahduta, Berlin), izašle u oči kongresa, koja hoće da postavi kolonizacijone financije, u vezi s Keren-Hajesodom, na kreditnu bazu. O ovoj knjizi trebat će da progovore financij. strukovnjaci. Smatram tu najvažnijim zaključak, da nrko ne može vršiti funkcije u cijonističkoj organizaciji niti biti priznat delegatom za kongres, ko nije ispunio maasersku obavezu prema Kcrcn-Hajesodu. Bit će stvar kongresnog suda i pojedinih federacija da se *taj zaključak provađja, te

POŠTARINA PLACfcNA U GOTOVU.*..

GOD. VII

UPRAVA I UREDNIŠTVO: ZAGREB ILICA BROJ 31. 111. KAT

ZAGREB. 10. novembra 1923. - 2. kislev 5684,

IZLAZI SVAKOG PETKA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

PRETPLATA: GOD. 60 D. POLUOOD. 30 D. CETVRTGOD. 15 D. POJEDINI BROJ 1.50 D.

BROJ 46