Завод за статистику

— 93 ВРОЙ. ВАРОШЬ. ВРАКОВА. МУЖСКИ. ЖЕНСКИ. СКУЛА^ ГОДИНЕ. умной;, ліодст. 1834 одъ г. 1834—1859. 25. Пожаревацъ 1 134 2 864 2.445 5.309 2 941. 2 368 _г ’ 26. Пожега 98 223 192 415 446 ' 31 27. Ражань 107 271 258 529 282 247 28. Рача 139 405 282 687 147 540 29. Свиланнацъ 791 2.021 1 826 3847 1.853 1.994 30. Смедерево 757 1896 1.724 3.020 2.450 1.170 31. Трстеникъ 117 255 227 482 256 226 32У бъ 140 344 297 641 377 264 33. Ужице 376 1.083 960 2.043 — 34. Чачакъ 311 841 684 1 525 908 017 35. Шабацъ 847 2.302 2.063 4.365 3398 967 У 3 36. Ягодина 842 2.098 1.911 4.009 2.558 1.451 37. Ћупрія 429 1.091 1.024 2.115 812 1.303 Свега 17.422 47 924 38.917 86.841 41.347 45.494 Варошь є Майданпекъ, абогъ рударске радиЬ текъ у години 1848. основана, пакъ зато ѳ нема у полису одъ годные 1834. Жителя пакъ у Ужици у послѣдньой години иебеше по томе, што се они, по высочайшемъ налогу найвише у Пожегу, а одчасти и у Чача къ одселити морадоше , и то у слѣдетву незгода породивши се у той варошн између Срба и Турака, но наскоро яатимъ вратиліе се Срби опетъ на своя стара сѣдишта. Изъ предстоєће скрижали увнђа се, како по варошима и до Їі30]0 више мужкараца него женскиня има , докле овай вишакъ у свой Србіи више одъ 7°|0 не износи. Овоме появу поглавитый к узрокъ таи, што се служена класа и она съ разнимъ занатима занимаюћа се понайвише изъ мужкараца састон , ері. надъ само Бѣоградъ са споимъ жительствомъ одбіємо, гдѣ много слугу има и Крагуєвацъ са много радпика у оружннцы, то за све друге вароши вишакъ у мужкарцнма већій одъ 9°|'0 ніе. Надъ са жительствомъ цѣле Србіє раздѣлимо варошко, то дознаємо, да ово више одъ 8 08°|0 одъ онога неизносн. Горе є пакъ речено, да се жительи у нашимъ варошима слободно за сміакве усвоити могу, кои у класу неземлЬдI.ца долазе, и тако у Србіи одъ 100 душа више но 90 одъ земльодЬлія живе. Придржаваюћи се ове нстнне, навести за умѣстно држнмо , да у цЬлой Европи нигдѣ толико селяка на єданъ миліоігь жителя педолззн као кодъ насъ у Србіи, пакъ осямъ нѣке части БѣограЬана у спимъ другимъ варошима раде грађани и польске послове, помоћу падничара а врло често и сами собомъ. У предидућемь речеио 6, како се людство цЬле Србіе одъ год. 1834. до 1859. са 18.700 душа на єданъ миліонъ множило, а ли варошко множило се и у пола иче, еръ оно іімаЬаше за исто преме на миліонъ душа и по 28.400 годншнѣгъ пишка. И о стала Европа множа, одъ ово тридесетъ година, яче евбє традско жительство него селско, шга више, ово є последнѣ у многимъ краєвима сасвимъ застало и вишакъ цЬлогъ людсгна у земльн односи се само на грађане, чему се први народна екоиоми саданЬгъ времена ни мало иерадую, а то зато, што на западу на 100 жителя већъ и по 50 грађана, дакле неземлѣдЪлаца долази, докле кодъ васъ одъ овы ни 8 на 100 нема. Тамо іи дакле има и сувише а кодъ насъ врло мало.