Завод за статистику

41 ВРЕДНОСТЬ УВОЗА У ГОДИНЇЇ 180% ИЗЪ ГРОША ЧАРШІЙСКІЙ КУПЕ ЕСПАПА Аустріє Туроеіз ВЛАШКЕ СКУПА V /о у годный 186% /о I. Раые . . . II. Стоке . . . III. Піііћа ... 1 IV. Проиаводаивъ царства были V. я ашвотшш VI. „ попова . ; VII. Колой, еспапа VIII. Рукотворной 3.853.945 240.330 4,078.042 7,001.787 5,476.102 6,713.064 6,787,521 36,745.957 13.303 4,603.685 86.239 2,153.011 1,201.087 747 322 4,629.822 6.773 63.525 43.858 386.023 980.727 5,395.599 12.498 232.000 3,876.021 4,907.540 4,208.139 9,540.821 7,657.916 12.855.985 6,800.019 41,597.779 4*1 5*1 4*4 9*9 8*0 13*4 7*1 43*3 1,684.459 3,668.360 2,295.105 11,535.076 7,616.968 11,966.772 7,734.563 33,713.518 1*8 4*3 2*5 13*0 8*5 13*5 8*7 38*2 : Скупа .... 70,896.748) 13.436.469) 7,111.003)91,444.220) 95*3| 80,164.851 | 90*5 IX. Разпы еспапа 3.592.345 739.909| 152.616] 4,484.870) 4*7) 8,480.192) 9-5 Свега . . . . 74,489,093| 14,176.378) 7,263.619| 95,929.090| і00*0| 88,645.043| 100-6 Съ ногледомъ на увозну трговину одыа смо у почетку прпыѣтитп дужіш, да е увозъ ране изъ Аустріе у год. 180% прилично якъ быо, коѳ се погдавито нреплоднои жетвн одъ год. 1864 у Ванату ирішпсатп мора, те съ тіше е донекде онай заямъ Србіи новраћенъ, кои му е она крозъ две нредидуће годные у житу учиппда была. Одъ стоке е у обе последнѣ годные пвъ Турске у Србію у оной нотой КОЛНЧШІІІ дотерпвано као н ііређе година, алп одъ шіћа, нарочито вппа, довезено е отуда іі двапутъ впше у год. 186% а то зато, што е наша берба 1864 годіше, збогъ великій поплава кое землю те годные снађоше, врло оскудна пенала. Одъ производя изъ царства блльногъ п животныя довезено е н у год. 186% н 186% поготово у нстнмъ колнчшгама н вредностпма као іі у редовна времена што бпва, алп соли пн йода оне колнчпне довезено піе као што се то у год. 186% год. догодн, п то у очи саме оне годиие надъ се кодъ насъ одъ стране владе регадъ на со заведе. — Сасвннъ е пряродно было, да е стара трговачка соларска кућа предвнђаюћн поскувлѣнѣ соли услѣдъ завести се гшаюћегъ содсвогъ даыка на велику добитъ шпекулирати морала, те съ тнме н двойномъ већу колпчнну тогъ ианнужніегъ домаћегъ зачпна за Србію набавила , да іой одъ нѣга и за две годіше довольно готовнне на расположеніе остану. У довозу колоніялни еспапа у год. 186% іі 186% ведикогъ кодебаня нема, алп одъ рукотворпна довезено е по вредности у ове две годіше и двойномъ впше но у обе предндуће две годпне. Ован якін увозъ пма се ноглавито прішпеатл поскуплѣныыъ евнленымъ и иамучнымъ, пакъ збогъ последньи, п самымъ вупешшъ еснашша за одѣло народа необходио нужнымъ. Но другій е по пашу народцу привреду іоштъ немнлін появъ узрокъ што се сада выше пзрађєвіша но некада у землю увози, а то е безпрекословно тай, иіто са опалимъ нашимъ занатима а ншрећомъ се странскомъ модомъ у земльн иеобуздана страсть публику пашу све впше и вшне на трошенѣ туђи производа гони, кое е наочпгледъ случай са одѣломъ и обућомъ оба али нарочито женскогъ пола. Исто то важп п за предыете за кућевну удобность служеће. ДРЖДВОПИСЬ СрВІЄ. 6