Завод за статистику

ПОЛИСЪ ЛЮДСТВА СРБІЄ У ГОДИНИ 1866, Одавна е кодъ пасъ одъ стране вдаде започето повремено поыиеиватй людство і землѣ, чему е у вѣкъ единетвено ФішкалЕІ потреба за нобуђенѣ служила. Првый редовный иошісъ учены се у годиІ820. ади само што се порезсвій и арачкій глава тпче іса дотцчныыъ кућама, дакле ші савъ мужскіе полъ н’ебѣше побролпъ, а женскій полъ Іпзостаде паевымъ. По овомъ методу поступите окружне старешіше сваке друге треће Ілп године] алп ,када Србія у год. 1833. свое данашнѣ границе, услѣдъ едрепскога Іыира, кои Русія1одъ Турске нзнудн, подучи, онда се одма у едѣдугоћой годшш обвиты їіошісъ людства предузе, коп како савъ мужскій полъ, тако исто и све женскипѣ “ бу хвати, Томъ приликомъ отворите се прилично миогп нродѣпп у ПОЛИСНЫМЪ КНЫІгаыа, као никадъ посде,. изузішаюћи найновію 1866. понисиу годппу. Сажалѣватн е само, што томъ приликомъ у землыі налазеі&і сіГ'и'покретно живећн Цпганы па броіі неузети беше, те тако и тай првый иначе ноузданый поішсъ, у овом погледу не ыснуиѣиу празшіпу показуе. Ова се пакъ ирнближно пнакъ съ ти'ме пснуііитіг ложе, што су и цигапске како порезске тако и арачке главе ппакъ поѣгісаые пакъ се по апологіи ноздпін пописа лако извести ыоже, колпко е и прве поппсие 'Годпнс Цыгана у Србіп живитн ыорало. *. ііопіісіі людства започети су у Европп посвемѣстно іоштъ у прошломъ’ вѣку а Италія пыа ій іоштъ іі одъ пре два и три вѣка, но сші су они манѣ или * впше ие поузданн, пзузимаюћп оне у Италіи іі'у Аустріи произведено. Текъ са шнрећоыъ се статнстичномъ паукомъ предаваномъ у озбплыіомъ виду на многимъ великимъ школаыа увидпла се е и нужда точніегъ ноішсііваня народа, чему е освеобштепа ппсменостъ нубдпке не мало допрпиела. У Аустріи поішсіі су, као што већъ паведосмо, врло ноуздапн, чему и та околностъ допрпносп, што се тамо реченымъ посломъ, до найповіегъ времена, войиичіш шшовишш занимаше, и то сваке треће і’одине, вайновіп пакъ свршнше .се у годшш 1850. 1857. и 1868. У Пруской е текъ поппсъ о а год. 1840. точанъ и одъ тогъ времена као и у цѣлой Германіи извршуе се сваке треће године, а носледпыі бѣше у год. 1867. У Фрапцуской брон се народъ сваке пете године и текъ одъ год. 1836. поуздаио, а последньій путъ у год. 1866. И у вел. Британіи спи поііиси до године 1841. пп су валяли, а брои сеГтамо людство сваке десете године, последпьій путъ у год. 1861. У Русін нема узаконѣногъ рока за пописиванѣ већъ кадъ потреба запште, кое обпчно после якій ратова и заразны година быва, алн тако да по 10 °/0 до правога броя недостае. И у Италіи бѣше воследньін пописъ у год. 1861. а закономъ рокъ одређенъ ніе кадъ ће ее изпова ііошіснвати, кое и за Шпанію важп гдѣ се после седамдєсетъ година народъ текъ у год. 1857 изнова али недостаточно понпса, алъ у год. 1860. доста ноуздано. У Шведской іі Данской сваке нете године поппси се чнпе носледпыі нутъ у год. 1865. и у оной землыі ирвый поузданій бѣше већъ у год. 1815. а у овон другой у годиші 1883. Норвегія ігаа ноуздане поппсе одъ год. 1835 сваке десете годные овамо, а последньій догодп се у год. 1865. У Белгіп брон се поуздано людство текъ одъ год. 1846. и то сваке десете годные, а последньій путъ у год. 1866.