Завод за статистику

ВОДЕ 5

не би се никад толика људека крв пролида на Нишу. Али по што је то тако, п не може се предругојачити, то ће Ниш и од сада остати место врло важно, а воде његове заслуживаће свака да се добро проучи од извора до увора свога.

Од вода које квасе окрут нишки, највећа је и најважнија Морава.

Морава извире у једним ливадама, код села Витина, на планини која се зове Дрна Гора (Карадаг), и која се находи у пределу између Куманова, Качаника и Окопља. Моравино је врело тако јако да би на њему одмах могла млети два до три витла. Оно је на таком висоравњу, да би води његовој било готово све једно потећи на југ к Вардару, или на север к Дунаву. Бар тако причају они који су та места видели, и њихову висину простим очима мерили. До: Вардара имада би Морава тећи 5—6 часова, а док допре до Дунава (код Кулича) мора св ваљати добрих 70 часова.

Али, зна се, како вода поштује старије од себе; она обилази брешчић макар он био тодико маден да га голе очи ни спазити не могу!

После свога извора, Морава удара на прво повеће место, које се зове Бинам. По имену тога места, она св и зове: Морава Бинча, или Морава Биначка.

Да су нешто све стране моравине водопађе обрасле густом травом, шибом, и гором, тв да се кишница тихо, поступно, равномерно оцеђује у речно корито, Морава би могла бити пловна; а овако 6 голих страна њених сјури кишница у маху те постаје бујни поводањ, а кад то пројури, река бива поток. И тако је она ни пловна ни бродна, него често само велика штеточиња!

Морава има нвобично широку водопађу, особито у горњи крај свота тока. На Бадканском полуострву нема реке која би се дужином свога тока могла мерити с Моравом.

На самом раздеоку својих вода Вардар и Морава чудни су суседи: њихове бу се водомеђе готово размимопшле једна с другом, као што је речено мало пре. ;

Дуго се мислило да Јевропеку Турску раздваја на две поле једно велико планинско било, без преслапа, од Шрнога Мора до би-