Завод за статистику
— CUT —
Камена и земље 2-29 5:30 3:48 Метала осим гвожђа 1-66 1:68 1:67 Гвожђа и челика · 1071 32:53 19:49 Машина и оруђа, · 2:76 491 #363 Хемијске производње 1:79 0:29 116 TpabeBuHapcrTBa : 7:02 7:94 739 Тканина и плетива · 7:30 2:90 5:53 Хартије, коже и т. д. 188 0:19 119 Дрвенарије 5:12 18:94 10-69 Јестива 11-28 3:52 815 Пића, · 19:98 719 10:20 Одела и обуће. 31:89 12:87 24:19 Вештина, 3:38 0:57 2:21 У опште · 100-00 10000 100-00
Из овог поређења опет се види, да оних занатлија, који су сељаку потребни, има више по селима него по варошима.
Тако на пр. цигљара и црепара има по селима много више него по варошима; исто тако ковача и дрводеља. Група одела и обуће заступљена је на против у варошима три пута јаче него у селима.
Занимљиво је, да и у групи јестива и пића варошани имају већину.
Тако било је
ПО ВАРОШИМА
но СЕЛИМА У ОПШТЕ гостионичара · 1.245 961 2.206 кафеџија, · 1.149 — 1.149 cBera 2.394 961 3.355
Један гостионичар и кафеџија долазио је просечно по варошима по селима » 1.951 » у опште на 665 становника: Према томе по варошима има гостионичара и кафеџија релативно шеснаест пута више него по селима.
на 120 становника,
Мало даље ми ћемо поредити некоја од важнијих занимања, са стањем, које је било у 1866. го-
дини, разуме се, само с погледом на округе у старим границама.
Да видимо сада, каква је била сексуална раз-
мера код оних група, које смо мало пре у другој класи поређали.
' Само у Београду било је 31. Децембра 1890. године тостионичара и кателија 417 на 54.249 становника (с војском заједно), један је дакле долазио већ на 130 становника. По нопису од 1866 године, било је у Београду 325 гостионичара n кафепија на 34.957 становника,
иди један већ на 108 становника. (Види Државопис Србије свеска ХИП. страна 184).
| ! i |
На. 1.000 мушких долазило је женских
У ГРУПИ: ПО ВАРОШИМА ПО СЕЛИМА У ОПШТА
Рударства, · 925 591 724 Камена и земље 741 943 860 Метала овим гвожђа. 739 849 782 Гвожђа и челика · 697 910 835 Машина и оруђа · 794 899 850 Хемијске производње 759 836 765 Грађевинарства, 770 818 194. Тканина и плетива, · 846 870 851 Xapruje, koe u T.A. 622 621 622 Дрвенарије 740 874 834 Јестива 631 694 642 Пића . 798 799 74 Одела и обуће · 774 801 182 Вештина 689 775 792 У опште · 740 858 786
Код сеоских становника има, у овој класи занимања, релативно више женских него код варошана. Код варошана било је највише женских у групи рударства, а најмање у групи прерађивања, хартије, коже, рогова и т. д.
Код свљана било је највише женских у групи
камена и земље, а најмање у групи рударства. | Разлика између ове две крајње сексуалне раз-
мере већа је овде него код варошана.
Код становништва у опште у сексуалним размерама појединих група не налазимо велике разлике, а, оне много и не одступају од главне средње размере.
При поређењу предузимача с бројем помоћника и становника, налазимо, да је просечно до-
лазило на једног предузимача СТАНОВНИКА
У ГРУЦИ: ПОМОЋНИКА МУШКИХ ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ ПО ВАРОШИМА · Рударства — 1'8 1'6 3:4 Камена, пи земље 0:8 2-6 19 45 Метала. осим гвожђа, 0'7 Q'5 1'8 43 Гвожђа и челика. 08 2'5 1'8 43 Машина, и оруђа 0522 17 39 Хемијске производње 0:7 9:4 1'8 42 Грађевинарства, · 02 17 14 31 Тканина, и плетива · 0:55 23 90 43 Хартије, коже ит. д. 0'8 925 1'6 41 Дрвенарије · · · 06 28 17 39 Јестива . 0:7 23 15 38 Пића, 06. 283 [7 4-0 Одела и обуће · · 07 #9 17 39
>