Завод за статистику
ем о ак и : .
— OXXI —
у 1890. години · • • · • 58 « 1866. » + + + + 64
И код нолара налазимо велики прираштај у 1890. години. Код овог заната било је:
1890 г. 1866 r. 1890 r. Предузимача · 729 208 -+ 521 Помоћника + + + + · 317 154 + 163 Мушких 1.708 495 1.213 Женских 1470 339 — 1.131 Свега становника · 3.178 „834 -+ 2.344
Од 1866. до 1890. године порастао је број предузимача колара и њихових помоћника за 188:95 процената.
Од 10.000 становника, у опште издржавало се коларским занатом
1890. године · 18'1 1866. године · · · · · · 69
Од сто мушких становника, који су се издржавали овим занатом, радило га је фактички
у 1890. години · •· · · · 61 » 1866. » +. + 74 Сапунара и свећара нађено је :
1890 г. 1866 r. 1890 г, Предузимача · · · · 170 215 — 45 Помоћника · · · · · 106 172 — 66 Мушких 388 533 — 145 Женских • 302 86 — 54 Свега становника 690 889 — 199
Код ових заната опао је број предузимача и помоћника за 28'68 процената.
Опадање ових заната долази отуд, што се велике количине сапуна и свећа увозе у Србију из других држава.
Тако увезено је у Србију
САПУНА | 1866. године · 1890. године · · Више у 1890. години
КИЛОГРАМА ЗА ДИНАРА
91.457 95.502? 336.052 309.090 284.595 213.588
КИЛОГРАМА
СВЕЋА ЗА ДИНАРА 1866. године · · · · · · 36.212 102.371 1890. године 134.215 178.994 Више у 1890. години 98.003 75.853
Увоз сапуна растао је у овом периоду од двадесет и четири године са 23:04 процената, гоДдишње, а увоз свећа само са 11:27 процената. Међу тим и овај вишак врло је велики, кад се
ОТАТИСТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ и
| узме у обзир, да се сад свеће сразмерно само
мало троше код великог потрошка петролеума.
Дакле свакако оправдана је поставка да су сапунарске и свећарске радње у Србији опале поглавито усљед увећаног увоза њихових производа. ___Од 10.000 становника у опште издржавало се сапунарском и свећарском радњом
у 1890. години •· · · · · 39 » 1866. » SR · 7з
Од 100 мушких становника, који су се из-
државали овим занатима, радило их је Фактички у 1890. години · • · + + 71 „ 1866. » ee + · 78
Размера је за обе године готово подједнака. Онај мали вишак у 1866. години долази отуд, што је онда у овим радњама било сразмерно више помоћника него сада.
Занимљиви су ови подаци о грађевинарским занатима, особито о зидарима, тесачима и столарима. Зидара је било:
1890 т. _ 1866 г. 1890 r. 5: Предузимача · · · + 851 208 — 6483 Помоћника · · · · · 239 228 + 11 Мушких 1.498 „520 +972 Женских · 1.023 266 — 757 _ Свега становника · · 2.521 792 + 1.729
Од 10.000 становника издржавало се овим занимањем 1890. године · • 14'4 1866. · · · . · · 65 Данас дакле издржава се зидарским занатом готово још један пут толико становника колико у 1866. години. Проценат мушких становника, који су зидарски занат фактички радили, износио је у 1890. години · 73'8 » 1866.» + 82:9 Према томе радна снага код овог заната била je y 1866. години за 10 процената већа, него у години 1890. Тесача било је:
1890 т. . 1866 г. 1890 г. Предузимача · 1.230 755 + 475 Помоћника, · · > 268 627 — 359 Мушких · · 92401 1.782 + 619 Жеенских 1.992 955 + 1.037 Свега становника 4.393 2.737 + 1.555
о