Завод за статистику

рачунско и поштанско-телеграфско. Оно има свој Грађевински Савет. Код сваког окружног начелства постоји грађеви нско одељење с потребним бројем инжињера и подинжињера.

Под управом поштанско-телеграфског одељења стоје: 5 поштанско- телеграфских инспекција (у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу и Зајечару), 2 поштанске станице (у Београду п у Нишу), 3 телеграфске станице (у Београду) и 100 поштанеко-телеграфеских станица.

Под министром грађевина стоји и Дирекција српских државних железница.

9. Министарство народне привреде подељено је на одељења и то: одељење за пољску привреду и ветеринарство, одељења за трговину, радиност и саобраћај, одељење рудар ско, шумарско и благајничко одељење.

да проучавање законеких пројеката по струци привредној постоји Џривредни Савет. Трговачко-занатлијски одбори дају министру мишљење о мерама за унапређење трговине и заната, а стална комисија противу Филоксере стара се о мерама за, сузбијање ове заразе. Рударско одељење има нарочити Рударски одбор.

Државни окружни и срески економи руководе пољском привредом. Државни ветеринари старају се о мерама за сузбијање сточних зараза. Државни шумари воде надзор над, сечом шума и старају се о подизању шума.

Од надлештава министарства народне привреде најважнија су: Управа Фондова, Управа Државне Статистике, Управа класне лутрије, државна трговачка Академија, Управа др. жавне ергеле, Управа топчидерске економије, ратарска школа, у Краљеву, винодељско-воћарска школа у Букову и Управе рудника. Министарство народне привреде одобрава отварање приватних новчаних завода и води надзор над истима. Покрај Народне банке, у Краљевини Србији било је 1899. године још 68 приватних новчаних завода.

~ ———