Завод за статистику

il

и Краљевина Србија. По закону од 5 декембра 1890 године попис становништва и домаће стоке понавља, се сваке пете године. По члану 3. поменутога закона попис врше општински судови помоћу својих пописивача. Одређени пописивачи месту, у коме лично станују. Они пак пописивачи који буду одређени ван места свога становања, добивају по шест динара дневнице за све време рада на попису, рачунајући у то и време за одлазак и повратак. Ова одредба унесена је у закон изменом од 13 јануара 1900 године, и њоме је колико толико учињено, да се за пописиваче одређују спремнија, лица, и тиме се и већа тачност њиховога рала зајемчава.

Међу тим законски предлог тражио је, да се да мала награда и оним пописивачима, који раде на попису у своме месту, с обзиром на, важност овога посла и време кад се он врши. Али овај уместан предлог није усвојен у Народној

Свупштини, и то на велик

рада. _ 7. , Пбпис је извршен помоћу пописне листе,

коју је Стални Статистички Одбор прегледао и допунио. На име додато је код ожењених удатих — у ком су браку, да ли у првом, другом, трећем или четвртом.

Податци о домаћој стоци допуњени су у толико, што су говеда подвојена за вучу тегљење — и за другу потребу, и што је унета нова. рубрика за пернату живину: ћурке, гуске, пловке и кокошке.

Облик пописне листе био је овај:

(1. страна)

ПОПИС СТАНОВНИШТВА 3! ДЕЦЕМБРА 1900 ГОД.

Редни број пописне листе неннннниннинненненнене

Oxpy?a Cpes.…...….......… Општина ои Bapouw Kaapr 4 yauua со Број xyhe…....… Село. Заселак -................... ManQCTUP

YHYCTBO 34 ПОПУЊАВАЊЕ ОВЕ ЛИСТЕ

1. Оваки старешина породице, коме се ова листа да на попуњење, дужан је да у њу тачно и савесно упише све чланове — чељад — своје породице, слуге, служавке и сва дица, која се код њега затеку до по ноћи 31 децембра 1900 године, дајући за свакога јасан одговор на сва питања. Неписмене старешине дужне су дати тачне одговоре пописивачу, који ће их у листу уписати.

д. Код старешине породице уписаће се у листу и они чланови, који случајно за време пописа не буду код куће него на путу или на, страни, у школи, у војсци, на занату, на робији и т, д., а нису се одвојили од породице да самостално живе. А где су таква лица, уписаће се у 16. рубрику. Сва лица, која се за време пописа у нући случајно затену, било као путници, гости и т. д. записаће се такође у ову дисту, а у 15. рубрици забележиће се место, у коме они иначе стално живе.

3. Поједина, лица, која за се самостално живе, имала она породицу или не, уписаће се у засебну пописну листу.

4. Рубрике ове пописне листе попуњују се овако: У 1. рубрику бедежи се редни број за свако лице, које буде уписано у листу. У 2. рубрику бележи се име и презиме старешине породичног, а за тим имена осталих укућана. —- У 3. рубрику записује се, шта је ко старешини породице, као: жена, свн, кћи, унук, брат, сестра, стриц, слуга, шегрт, калфа, гост и т, д. — У 4. рубрику Gereme се године узраста сваког записаног дица. — У 5. рубрику бележи се брачно стање за свако ожењено, удово и разведено дице и то са, „1“ (јединицом). Поред ове јединице додаје се словима за ожењене и удате у ком су браку, и то ако су у другом додаје се јединици слово д, ако су у трећем слово т, а ако ву у четвртом слово ч. — У 6. рубрику долази занимање или од чега ко живи, на пр. земљорадник, ковач, качар, зидар, трговац, учитељ, чиновиик, пензионар, надничар и т. Д. Чиновник ће записати своје звање и струку у којој служи. За, ђаке, M3 које школе, пише се само „Ђан“. Ако би које лице поред главног

| занимања нимало и какво споредно, на пр. ако земљорадник ради још

и какав занат или тргује, или ако трговац ради и земљу, онда ће се и то његово споредно занимање бележити у рубрику „Споредно“. У 1. рубрику бележи се речју „Има“, ако ко од уписаних има, своју кућу, па становао у њој сам или ко други. За онога који нема своју кућу унисује се реч „Нема“. — Исто тако болежиће се ове речи и у 8. рубрици, ако ко има што од непокретнот имања на пр. њиву, башту, виноград, диваду, воћњак и т.д. — У 9. рубрику пише се место рођења за сва лица, која се у листу упишу. За она лица, која нису из места, где св попис врши, забележиће се поред места и округ у коме буде њихово место рођења. За странце треба забележити поред места рођења и у којој је оно држави. — У 10. рубрику бележи се за свако дице, чији је поданик, на пр. српски, црноторсви, бугарски, грчки, турски, аустријски, угарски, немачки и т. д. — У 11. рубрику бележи се вера, као на пр. православна, Мојсијева. (Јевреји), мухамеданска, католичка, протестанска или која друга. — У 12. рубрику бележи се матерњи језик на пр. српски, немачки, мађарски, грчки, цинцарски, чешки, бугарски, руски, енглески, Француски, тадијански, јеврејски, цигански ит. д. За Јевреје којима матерњи језик није јеврејски него који други, треба у примедби (17. рубрика) забедежити да су Јевреји. Исто тако треба урадити за Цигане, који говоре други језик а не дигански. — У 13. рубрику бележи се са „1“ ко зна читати и писати, или ко само чита, — У 14. рубрику бележе се опет са „1« телесни п душевни недостатци и то: слемоћа, глувонемост и суманутост. У 15. рубрику уписује се место, где стално станује или одакле је оно дице, које се случајно затекло онде где се пошис врши. — У 16. рубрику уписује се место, у коме се налази онај члан породице, који случајно није био код куће кад је попис вршен. — У 17. рубрику уписују се, покрај онога што је код 14. рубрике напоменуто, још и тедесни нвдостатци на пр. ако ко буде без руке или без ноге, ћорав, глуви т.Д.

5. На четвртој страни ове листе пописаће се домаћа стока и перната живина сваке врсте, по роду и по узрасту. Код коња сваки ће домаћин тачно у одговарајућу рубрику забедежита, колико се коња употребљава за јахање, колико за тегљење, а колико их има товарних. Код говеда бедеже се у прву рубрику грла за тегљење (вучу), + у другу остала грла која се не употребљавају за тегљење. Ако неко не би имао стоке, онда ће се преко свих рубрика написати реч „Нема“.

6. Ако ову дисту попуни сам старешина породице, онда, он својим потписом јамчи за истинитост података; у случају доказане нетачности он ће бити кажњен по Закону о попису становништва и домаће стоке.