Завод за статистику

ti

8. Министарство Грађевина стара се о подизању и одржавању јавних грађевина и о грађењу путова у земљи. Дели се на пет одељења и то: опште, инжињерско, архитектонско, рачунско и поштанско-телеграфско. Оно има свој Грађевински Савет. Код свакога окружног начелништва постоји грађевинско одељење с потребним бројем инжињера и подинжињера.

Под управом поштанско-телеграфског одељења стоје: о поштанско-телеграфских инспекција (у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу и Зајечару), 2 поштанске стаљнице (у Београду и у Нишу), 3 телеграфске станице (у Београду) и 100 поштанско-телеграфских станица.

Под Министарством Грађевина стоји и Дирекција, Сраских Државних Железница.

9. Министарство Народне Привреде подељено је на одељења и то: одељење за пољску привреду и ветеринарство, одељење за трговину, радиност и саобраћај, одељење рударско, шумарско и благајничко одељење.

За проучавање законских пројеката по струци привредној постоји Привредни Савет. Трговачко-занатлијски одбори дају министру мишљење о мерама за унапређење трговине и заната, а стална комисија противу филоксере стара се о мерама за сузбијање ове заразе. Рударско одељење има нарочити Рударски Одбор.

Државни окружни и срески економи руководе пољском привредом. Државни ветеринари старају се о мерама за сузбијање сточних зараза. Државни шумари воде надзор над сечом шума и старају се о подизању њиховом.

Од надлештава Министарства Народне Привреде најважнија су: Управа Државне Статистике, Управа Фондова, Управа Класне Лутрије, Државна Трговачка Академија, Управа Државне Ергеле, Управа Топчидерске Економије, Ратарска Школа у Краљеву, Виноградарсковоћарска Школа у Букову и Управе рудника. Министарство Народне Привреде одобрава отворање приватних новчаних завода и води надзор над истима. Покрај Народне Банке, у Краљевини Србији било је 1902 године још 106 приватних новчаних завода.