Закони о пољопривредном уређењу Сједињених Америчких Држава

XXV

умешати, пошто су последњих година избијали велшш сукоби, који су названи „млечним ратовима“, не само између радника запослених на фармама,. већ и међу самим произвођачима и продавцима млека и млечних пронзвода. Поступак је био у толико тежи што су пијаце растурене н обично мале, тако да је огроман број посебних случајева које ваља регулисати. Многи заинтересовани тврдили су да централна администрација у опште нема право да се меша у једну овакву врсту производње, која не спада у међудржавну трговину. 0 томе су решазали најпре локални судови, док ствар није дошла и пред сам Највиши Суд. Резултат је био тај, да је влада стала на гледиште-, у августу 1935, да ће све административне мере које се односе на ове производе доносити само министарство пољопривреде, а да ће локалне власти имати да се старају о изради детаљних прописа за извођење министарских наредаба. Пошто је врло велики број заинтересованих, нарочито потрошача, влада се никад није смела задовољити да постигне споразум међу групама које се баве распродајом млека, већ увек морала да води првенствено рачуна о општем интересу, Све је то било у толико теже што се за ову организацију није нашао подесан, довољно стручан н сигуран персонал. Посматрачи американских прилика кажу да је у овој области администрација постнгла најмање повољне резултате. „Млечни рат" није више акутан као пре неколико година, али је скоро стално у латентном стању.

V

Америку су упоредили са младим човеком који расипа своју снагу јер мисли да је неисцрпна