Закони о пољопривредном уређењу Сједињених Америчких Држава

XXXII

Мора се закључити да ово може бити добро као ирнвремено средсшво, као нека врста вештачке суше, за коју би накнаде давала држава, алн ни у ком случају се не може прихватити као лек за невоље у привреди и друштву. У Америци још има људи гладних, или бар недовољно храњених: како се онда сме говорити о уншптавању и ограничавању произведених добара? Сам мннистар пољопрпвреде Валас увидео је да не треба водитп политику „трајне вештачке немаштине“ већ политику „плански контролисаног обиља“. До сада ово друго још ннје довољно чињено. Вођена је пољопрпвредна, не п земљорадничка политика; производи и њихове цене стављени су испред људи који су запослени, правих произвођача и потрошача. Има знакова да се жели и ово друго, јер се помоћу јавнпх радова оспособљавају за рад нове површпне земљишта и повећава се плодност великих просторија које су бпле остављене пустошп. Има ту једна протизречност из које претседник Рузвелт и његови сарадници не могу изићи ако се не одлуче да изаберу сам друштвени спстем коме имају да управе америчку економнју. Они су у толико више принуђени да се изјасне, што се у С. А. Д. јавља такође пптање становнтитва, његовог броја, његовог физпчког и моралног здравља. Беликоварошки заморан жпвот, претерана механпзацпја, удаљеност од прпроде, слабљење породичне везе, душевпа исцрпљеност све већег броја људи, то су вова, али прешно постављена питања. Као п све у Америци, она одмах добијају огромие размере и захтевају хитно решење. Шта ће ураднти Амерпканцп? Нова иолптпка ће се још мењатн. Ствари дамо брзо иду. Док још проучавате ову нли он,у