Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

95

у хришћанску цркву. Сва су та правила скупљена око тајне крштења. као основице црквене заједнице и православне државе. Зато су она и добила у СС наслов испред А— 1: (0 ЕКОУК пракославнои. 5

Као паралела тим првим главама СС, почиње ДЗ, под насловом „Наипрђво за христијанство“, од чланова у којим се говори о браку — о тој другој црквеној тајни која има грађанско-правних. последица (чл. 2, 3 ДЗ); затим о искључењу из црквене заједнице (чл. 4, 5 ДЗ), о примању у црквену заједницу из других вероисповести (чл. 6, 7 ДЗ), о односу између других вероисповести и православних (чл, 8, 9, 10 ДЗ). Све те одредбе стоје у вези с првим главама СС.

5 2. Црквена организација.

а) Епископи“) Већ у првом „саставу“ Синтагме налази се неколико глава које говоре о правима и дужностима епископа. Нарочито је много било одредаба о епископима у са«ставу Е; ове су одредбе готово све избрисане у СС. Избрисана су и сва правила о избору и постављењу епископа (ПС. Х—1 сл.), која питања спадају у искључив делокруг цркве.

Од правила о дужностима епископа остала су само најважнија: 5080 апостолско правило, по којем је епископ главни учитељ вере у епархији. Ово правило даје епископу право да недостојне кажњава одлучењем и искључењем из црквене заједнице (СС. А—83 = ПС. А—7). Висока су права епископа да се брине о затвореницима, о робовима у тамници, о свима којима се деси неправда (обида). У тим случајевима има епископ право да утиче на световне власти, да се жали чак и самом цару. (СС. Ф—1 = ПС. Е—17)2)

Остављена су у СС нека најважнија правила о кривицама епископовим. Епископ губи власт ако је напустио своју епархију више од 6 месеца (СС. А—9 = ПС. А—9). Строго се кажњава ако је самовољно прешао у другу епархију или ако се меша у послове друге епархије (СС. А —10 = ПС. А—9).3) Кажњава се анатемом ако је епархију добио помоћу властеле,

1) О органима црквене власти уп. (, Митровић, Црквено право, стр. 85 сл. 8) = 22 Сод. 1, 4 (изд. Нов. стр. 286).

8) Изд. Нов. стр. и стр. 87—89. Сва остала грађа гл. ПС. А—9 избриссана је, чак и „закони градсши“ (ф. стр. 99—100).