Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
4
једној школској књизи и није нашло одјека у српској књижевности. Али г. 1885 дошао је чувени канониста А. С. Павлов до сличних закључака.) Прегледавши Бистрички препис ДЗ, који се налази у Москви, запазио је он први да ДЗ не стоји у вези са Светосавским Номоканоном или другим црквеним збиркама, него да долази у друштву са нарочитом скраћеном Синтагмом Матије Властара. Запазио је даље, да СС, 3Ј и ЗД имају заједнички преглед садржине, и да СС садржи много више световних него црквених закона. Павлов је изашао с мишљењем да је скраћивање Синтагме било извршено ради примене у световним српским судовима оних грчких закона, који су српскоме народу били рецепирани. ЗД не може да се проучава засебно и независно од скраћене Синтагме, јер се и његове одредбе заснивају на њезиним грчким законима. Ни Павлов није успео да своје мишљење образложи подробније (штампано је само на 2 стране текста).
Велики напредак у проучавању Душанова законодавства учинио је Т. Д. Флорински.“) Од г. 1880 почео је он да ради на проучавању Душанова доба. Г. 1888 изашло је његово капитално дело „Паматники законодателњнои дбтелђности Душана цара Сербовђ и Грековђ.““) Флорински је схватио обим законодавног рада Душанова у најширем смислу. Ту спадају и многобројне повеље, и ДЗ, и скраћена Синтагма.
Као Павлов, тако и Флорински обраћа нарочиту пажњу на то што се ЗД у свим старијим преписима налази у истом друштву — после СС и 3Ј. Међутим потпун српски превод Синтагме (ПС) јавља се увек засебно, без ДЗ. Подробна анализа садржине стила ПС и СС, њихово упоређење с грчким извором, убеђују Флоринског да је скраћивање Синтагме извршено у Србији с јасно одређеним циљем : да та компилација врши улогу „српског законика“.“) И 3Ј изгледа Флоринскоме
1) Протоколђ торж. засбдани М. О. Ист. и Др. Росс. 30 марта 1855 г = „Чтени М. О. И. и Др. Р. 1885 књ. ТУ. Протоколњ, стр. 46.
2) 7. Флоринскши. Авонскје акт и фотографическје снимки сљ нихљђ вљ собрашихљ П. И. Севастванова. СПБ. 1880; пети. КОжнве Славане и Византи вљ второћ четверти ХЛУ в. СПБ. 1882. 1– 1; исти. Политическал и кулвтурнал борљба на греческомљ Востокћ вљ первоћ половинћ ХТУ в. Кјевљ 1883,
5) Клевљ 1888, стр. ХИ-+-491--225-ЕХХ ХИ.
% Флор. о. с. 439.