Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

189

месту и унели су у ДЗ. чл. 68, који кажњава још јачим вигантијским казнама свако силовање, правећи разлике само са сталешког гледишта. Не само одсецањем носа, него још = губитком обију руку кажњава се силовање шег рагез. Насиље себра над властеоском женом кажњава се најсрамотнијом

византијском казном — вешањем (фоору кода). У том члану нема ни речи о српским новчаним глобама, читав је систем казни — византијски.) _

Врло је вероватно, да је то пооштрење казни за силовање у чл. 983 ДЗ дошло под утицајем западних правних система, који су много строжи у томе случају“) и често праве: сталешке разлике.) Напр. у Корчуланском статуту налазимо у П-ој редакцији сличне одредбе: прави се разлика, а) да ли је властелин силовао удату властелинку (сече му се глава) или: властеоску девојку (да плати 100 дуката глобе или да се ожени силованом после 6 мес. затвора), 6) да ли је властелин силовао удату сељанку (сече му се глава) или сеоску девојку (50 дук. глобе и 3 месеца затвора)“, в) да ли је сељак силовао властеоску ћерку (да се обеси)“). Последња је казна сасвим слична истом случају у 58 чл. ДЗ. Пада у очи да и у Корчул. статуту и у ДЗ. нису исцрпљене све могуће комбинације. Напр. у чл. 93 ДЗ не говори се о томе, ако би властелин силовао себарку. Вероватно да у том случају остаје у снази блажа

5) Сличне казне — и (љуохотетодсц, И узрожотетодоњ, и чак смртна казна предвиђене су у одредбама СС. А—12 о отмици. Могло би се мнслети (због нејасности израза: ојаме по снаж), да и чл. 58 ДЗ говори о отмици. Ипак наслови тог члана у најстаријим редакцијама п наснлаованји — у Бистр, Ход, Хил, Бар, Ат, Шиш, 0 наст — у Студ, 0 онако — у Призр, О наснловашн -— у Рак) показује јасно да овај чл. 53 говори о силовању и тим попуњује празнине СС.

>) Често прети се смртном казном (Статути њен Трогирски, Корчулански, Пољички) уп. Маг. Рип. ТХ, 1307.

3) По Пољичком стат. чл. 110 има се разабрати тко е чловикђ и ке врсте“ (Моп. 156. јиг. ТУ, р. 109).

5) 5фа!. Сиг2 с. 132, 188, 134 (Моп. 1481. јиг. ] р 60 61); та редакција слада вероватно у ХГМ век, док прва. редакција (г. 1265) доноси много блаже казне: 30 перпера глобе ,51 ећ Ецегн едманз !п сепеге“, па ако сељак силује. аПаџат побШогет зе, губи једну ногу и лево око (с. ХК ћб: р. 9). у

5) У Пољичк, ст. чл. 110' зове се насилник „разбонник“ а силовање; „разбијание женско“ (1. с.). То; може бити доказ да и у чл. 192 ДЗ: „дбвичр. разбон“ значи најпре силовање: (торвгуосдор с), а. не отмица.