Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

187.

тога још и батинањем, ако је кума удата). ') Најмање се кажњава полна веза својом таштом — само црквеном епитимијом.“)

Можемо споменути да већ најстари словенски законик — ЗСЛ обраћа нарочиту пажњу на родооскрвњење и кажњава га у својим чл. 12 и 7. Чл. 7 ЗСЛ. говори о забрањеном браку својом кумом (коџвепетра = сотрафа) и кажњава га под утицајем Еклоге ХУП, 32 истим одсецањем носовал) Србима су те одредбе византијског права већ биле познате из превода Прохирона у Номоканону.)

Без сумње зато што се у СС-налазе све главне одредбе Прохирона о том кривичном делу, није ДЗ споменуо родооскрвњење ни у |, ни у П делу својем.

Редакција ХМП века није нашла за потребно да сачува византијске одредбе СС. о родооскрвњењу.

6 18. Кривична дела против живоша, шела и части. = 1. Убиство. У погледу на кажњивост убиства најбоље осећа се растојање између старог словенског и византијског права. Као и старо германско право, сматра словенско право дуго време убиство као приватно-правни деликт, који се кажњава крвном осветом или, у случају мирења крви, само новчаном глобом. Делатност државе уперена је само на то да се крвна освета што више ограничи, да се замени глобом, од које један део добија породица убијеног, а други део — држава. Тај прелаз од крвне освете систему композиција најбоље се види у Руској Правди.

Међутим византијско право наследило је од Јустинијанова Кодекса строг поглед на убиство као јавно-правни деликт, и кажњава тај злочин смртном казном или другим телесним казнама. Утицај тих византијских погледа и сукоб између њих и старих словенских схватања осећа се на првим листовима историје јужнословенског и руског права. Напр. ЗСЛ. у рецепирању византијских одредаба кривичног права испустио је одредбе Еклоге о убиству, без сумње из тих раз-

5) СС. Т—6, 5 = Ргосћ. 45. 68 (= Нагп. МГ, 8, 4) „св свокео кумо:о = 7] 99; аоугежуф“. У СС. томе је закону додат нарочити наслов: () кумовКућк.

2) Спомиње се у СС. на два места: у гл. Г—9. О растлљвшимњ се се своето шњшео иу М—6 (исти наслов).

5) ЗСЛ, чл. 12 (Бобчевљ. о. с. стр. 86 и 88)

4) Гласн. 20. УН, стр. 182.