Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

205:

пргктичким сврхама — употреби царских судија. Зато су редактори немилосрдно брисали из Синтагме и црквена правила, и све световне законе, ако не би имали практичне примене, немају санкције и пуштају се у резоновања.

Енергичан и практичан у свом законодавству, није цар Душан радо уносио у свој законски зборник многоглагољиву византијску реторику (коју је ипак допуштао у својим повељама, нарочито у повељама манастирским). Зато је вероватно. наредио да се из зборника, намењеног царским судијама, избришу главе о цару и о патријарху. Место тога јављају се. у ДЗ поједини чланци, где се и о правима и дужностима цара говори у духу истог византијског идеала, али у одредбама које су ближе реалним потребама и сукобима живота. Благодет царева простире се на сваког који би дошао пред лице царско. Бегунац и сужањ слободни су ако су прибегли у двор царев.) Цар се брине и за цркву, и за властелу, и за грађане и за меропхе. Сачувати друштвену равнотежу, бринути се за општу срећу — то је најмаркантнија црта ДЗо)

У чувеном чланку 171 ДЗ. налазимо одјек прописа ПС. В—>, 1, по којој цар не сме да се руководи ни антипатијом ни симпатијом према појединцима (|ујте хота футитебеау тулорфу,. ше уллд простадешу Фуоботоћоу).

8 5 Цар као судија.

У Властаревој Синтагми не налазимо засебне главе о царском суду. Ипак најважније одредбе о том предмету налазе се у гл. Д—9. Пер басттркоу, хоћ тбу бхос ФубутоужАђрифу те пол Холуфу. Види се да је Властарево дело било намењено у првом делу црквеном суду. Зато. се у овој глави налазе многобројна црквена правила, која говоре о епископском суду, само на крају долазе и одредбе о разним врстама световних судова: ту се спомиње и сам цар, и његове судије, и изборни суд.“) Редактори СС. врло су добро прерадили ову гломазну главу. Избрисали су све што се шине црквеног суда,

1) чл, 112 и 118 ДЗ. 2) в. Т. Тарановски, Душанов Законик и Душ. царство, стр. 32.

3) У српском преводу ово је ПС. 4—9 0 суднаншијк н прво нморшнхк_ причктникк н модинк (изд. 2108. стр. 224—232).