Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

207

Из ЗД не видимо случајева да би цар судио као прва "инстанција.“) Она гезегуаја герј5, која је некад без сумње судио "сам владар, не спомињу се у ДЗ, у којем већ изби:а византијска тенденција да се свуда поставе нарочите судије.“) Ипак у ствари остале су још старе навике, Уговор 20-4Х. 1349 "с Дубровником изрично спомиње да Дубровчани иду пред цара на суд „за крв, за земљу и за провод и за чловека и „за свод““) Могли бисмо претпоставити да је ово понављање одредба старијих уговора краља Уроша [и Милутина само форма, а да је у ствари вероватно судио Дубровчанима судија "дворски по налогу царевом. Али из појединих аката видимо, ћ да је у ствари цар Душан судио као -прва_инстанција_и у | грађанским и У кривичним споровима.“ Стварне су прилике | „Душанове царевине биле често много примитивније него_ отмене одредбе његова законодавства, >)

5 4. Судско устројство.

Византијско право познавало је од најстаријег доба поделу чиновништва на војну управу (отратуо, Фруутес), судство (хрлоћ, боастаћ) и финансијску управу (прбжторес, Фтодлтусаћ). Нарочито су били многобројни судови разних компетенција и инстанција у самом Цариграду“) По областима спомињу се "обласни судије (беџолтхој жрстод)") са својим помоћницима (хо-

') Врло је сумњив чл. 192 ДЗ, који се налази само у Раков. препису ји за који с правом мисли Ст. Новаковић да је то „рђаво сачуван текст некога већег члана“. Нов. Зак. стр. 260.

>) Напротив у чл. 103 и 188 нарочито се спомиње за отроке и за "станика да они иду пред судије у тим случајевима.

8) чл. 7 уговора г. 1349, уп. уг. г. 1220, г. 1284 и 1302. Од. Спом. 17, -81, 85.

9 В. повеље којима цар и сабор пресуђују у мају г. 1355 парнице о земљепоседима Хиландара. А. Соловјев, Два прилога, Гл. Ск. Н. Др. П, 31—33, и Г. 1876 у којој се спомиње пресуда цара Душана у случају гусе. Од. Сп. 170.

5) Хасћатав, безсћ, 352—355.

6) Виши суд у Цариграду састоји се из председника. (прохавуђреуос) и "чланова (обрлоуо у; засебан је суд епарха (ељаруоб те подеше, ргаејесјие цгђ1), којем су подређени 14 врста судских чиновника, суд квестора (5 хомистор). Као нижи судови у Цариграду спомињу се претори (06 продторес), ргаејогег р!еђ!з, јифсез гегопит и др. #82. 387—852.

7) У писмима Мих. Псела спомињу се хрите сфу брахлаишу и хрите Махедоу(ае. шј