Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
17
копа и других чланова, висећи печат (уросовобАХоу) спомињу се у. тим податцима.“) Као пример можемо навести сачуван у Москви оригинал „Саборног Законика“ (Соборное Уложен:е) г. 1649, писан на савијеном у „коло“ дугачком свитку, ширине 15 см, а дужине 8308 метара (из 959 слепљених листића хартије).“) Слично морао је да изгледа и оригинал ДЗ, само нешто краћи по обиму. | Није нам познато где је чуван тај оригинал: далиу некој царској архиви, да ли у дворском суду, или највероватније у некој цркви (патријаршиској у Пећи или митрополијској у Скопљу).) ; ==
Без сумње је пропао без трага за време турских зулума,“). и морамо имати само врло слабу наду, да се могао сретним случајем сачувати у Цариграду, у турским архивама које нису још довољно испитане.
У недостатку оригинала, морамо да се служимо многобројним преписима ДЗ, који потичу из разних места и из разних векова и који имају доста већих или мањих разлика између себе.
Те разлике стварају једно врло важно питање о томе какав је био првобитни текст ДЗ. и који су од сачуваних преписа најближи том изгубљеном тексту. То питање, о којем су расправљали многи научници (Шафарик/) Зигељ,“) Богишић“))
и сје ве злашонпечашнњљмр свишку семђ вписати“. Спом. Ш, стр. 28. Остављамо на страни питање о аутентичности ове повеље, уп. 7. Радоњић, Летопис: М,. Срп. 183 (1895), стр. 92.
7) Царскимђ же и патрјарш'скимђ и всего собора изволенјемђ написанљ бегстб свитокљ, во извђшенје прочимђ родовомђ, иже послбжде ХОТИЦИМљ. бвти... Сице убо собору свбтлу устроившу са и свбтлуто поставивђ поббду, подписанђ берест свитокђ червленмми и царскими писменњ: и царског запечатанђ печатно вљ лбто „зидни. Жишие св. Огодосл Терновского. Чтен!а М. 1860 Хе 1, л. 9. Биограф наводи и имена епископа и игумана, која је вероватно нашао у саборној одлуци. То је сабор г. 1350.
2) Текст је писан само на једној страни хартије (947 параграфа); на другој страни налазе се 315 потписа свих чланова сабора и потписи царских дијака. Ј. Малиновскеш, Лекши по ист. русск. права. Варш, 1914, стр. 71.
8) Новаковић, о. с. (Х1. На царску архиву опомињу речи „да стоји у царства ми“ у хрис. 1349. (А. Соловјев, Од. сп: 147).
9 У ман. Св. Марка више Призрена (где је нађена Призренска хрисовуље Душанова) чувао се био неки „законодавац“, велика књига од 17 ока, изгорела у пожару г. 1820-х. 17. Срећковић, Синан-Паша, Беогр. 1865, стр. 3.
5) „Рата ку атеушћо ршзет. Јћоз!.“ Рг. 1851. Окахку, зк. Ш—1У.
6) „Законникљ Ст. Душ.“ П. 1872.
7) „Резатш хакош“, Јастеђ 1872.