Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

25

језик је Шишатовачког преписа нешто ближи народноме. Има много ситних погрешака које показују да је преписивач био „доста непажљив.) |

6. Бистрички препис.

Тај је рукопис припадао манастиру Бистрици, што се види из кратког записа. Писан је г. 1444. Руски научник 'Н. И. Надеждин донесе га г. 1830-х из Влашке у Москву, где се тај рукопис налази сад у Истор. Музеју“) То је зборник писан на хартији 11—40, на 210 лист. 1= — Преглед садржаја ССинтагме.

6—168. — текст Скраћ. Синшагме.

168—172 — Правила Св. Јована Поснижа.

1727 —1787. — Цара Јустинијана Закон. 1787—2097 — Душанов Законик.

тај је препис близак Ходошкоме по општем садржају своме и по распореду чланова ДЗ. Ипак је тај распоред још нешто више промењен, а што је главно — налазимо ту 184 чланова ДЗ (од којих су 180 исти што иу Призренском). Тиме је тај препис много важнији за историју текста, него препис бр. 3—5. Врло је важно и то што Бистрички препис носи тачан датум — г. 1444,

А АЛА

7. Барањски препис.

Тај је зборник сасвим непознат историчарима словенских права. Налази се сад код г. Јована Вујића у Сенти.) Пронашао га је био др. Бошко Петровић у цркви једног барањског села (изгледа да у с. Вилању) и описао гаг. 1918.)

5) О томе види подробно код Флор. о. с. 228 –227.

8) Био је познат Шафарику, који доноси кратку белешку у Рата ата. Први га је подробно описао А. С. Павлов (Чтета Моск. О; Ист. и

Др. 1885, ТУ. Прот. стр. 7) затим Флорински од. с. 217—9228 и Новак. о. с. ХИ ТОП.

8) Благодарећи љубазности г. Вујића, могли смо проучити и преписати у Сенти тај зборник.

%) Др. Бошко Петровић, „Из старе српске књижевности“. Ср. Карловци. 1913, на стр. 41 вели: „Овај зборник правила црквених нашао сам у барањској жупанији у једној сеоској цркви српској, зато му дајем име Барањски зборник“, тако га и назива свуда на стр. 41—74. Ипак на стр. 63 измакле му се речи: „Вилањски рукопис“. Вилањ је село јужно од Печуја.