Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

-30

зато 15 чланова Раковачког зборника су рагагтар шие, који "се не налазе ни у једном од осталих зборника“) У томе је важан значај Раковачког преписа: види се да је то препис -с једног оригинала, који је обухватао нешто више него остали познати нам зборници. То се види још на два места: Раковачки је зборник једини сачувао одломак врло важне повеље „Душанове о законодавном раду,“) а на другом месту спомен да је и СС узакоњена од цара Душаназ). И ако преписивач, „јеромонах Пахомије, много што шта није разумевао у испретураним листовима с којих је преписивао,“) ипак је имао пред -собом један врло значајан и стар оригинал. Зато је тај зборхник врло важан за историју текста Душанова законодавства.

11. Раванички препис.

Раваничким преписом почиње серија новијих прерада Душанова законодавства. Главно је њихово обележје у томе, што је цела садржина зборника знатно скраћена и испремемештена. Сасвим су испуштена Правила Св. Јована Посника, испао је део одредаба СС, а остали већи део расподељен је између 3Ј и ДЗ. Зато имамо у тим прерадама само два дела: ЗЈ, који носи фантастичан наслов: „Благочвсмваго и христолобиваго Цра великаго Константина Мустиана Грбчђскаго с патргархомђ Григормлмђ и велђмужи царства гего законђ поставлени, како подобаетђ строити царство грего“ и ДЗ. са насловом „Благочњстиваго и вђрнаго и христолобиваго Ма-кедонискаго цара Стефана законђ поставленбни вБ лбто 6857

') в. Флор. Пам. 426. Ти су чланови пробудили сумњу Шафарика (в. Кисћатова, Апнашв5. топшт. 224, пр. 95 и Мастејотозће, Н15|. 1,-301). Ипак је већ Крстић држао да су и ти чланови из Душанова доба (Гласник, М], -106), и то је Зигељ добро доказао и образложио (Законик, 47—62).

7) шт. од Магарашевића у Серб. Л5топису ТУ, 49—58 и од Ст. Новаковића, Зак! ХХШ—ХХ У! и Зак стр. 3—5. Почетак те повеље није био преписан од јеромонаха Пахомија.

5) „Си законикђ или правило стих аћлђ но оуставу црквномоу и прђданћо стих (Фици соуд градских сљетавлеени и оутврђждени багочБствимђ и хетолобивјимђ и самодржавнимљ цремљ Срљбскмљ и Блђгарскимљ и Поморно и Грбчђского землејо сињ стго бАговђрнаго и хетолобиваго крала Дечанскаго Стефана третаго Оуроша“. после текста СС., на л. 537.

") Напр. текст ДЗ. преписао је редом како је лежао испретурен, не запазивши да надовезује почетак једног и завршетак другог чланка без сваког смисла (тако је текст штампан у „Серб. Лбтопису“. ТУ).