Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
32
9. л. 26—420. — Исте повластице у талијанском тексту. л. 43—45 — празни.
3. л. 46—53 — Цара Констаншина Јустинијана Закон.
4. д. 54—63 — Македонискаго цара Стефана Закон.
л. 63—80 — празни.
Врло је значајно, што ЗКЈ и ДЗ долазе ту у једној полузваничној збирци, после млетачких дукала који су важили за Грбаљску жупу као основни закони. Ту долазе, као и у Раваничком препису, ЗКЈ и ДЗ без СС. Имају много мање чланова него Раванички зборник.“) Ипак је све најважније сачувано, а што је главно, долазе ту поједини чланови и изрази којих нема у Раваничком и који су ближи старијим версијама“) То значи да је Грбаљски зборник преписан (и скраћен) с једног архетипа, старијег од Раваничког. То даје велики значај Грбаљском зборнику, као и сама чињеница да је ту ДЗ. уписан у полузваничну књигу једне автономне приморске општине под млетачком влашћу.
13. Загребачки препис.
У библиотеци Југословенске Академије у Загребу налази се један зборник који је без сумње писан такође у Далмацији. Први га је описао Флорински“). То је зборник на хартији !0—-80, који има сад свега 18 л, неколико листова фале му из средине и с краја. Писан је „не раније него половином. ХМШ века.“ =)
1. на л. 1—11. Консташтина Јустинијана Закон.
9. на л. 12—18. Маћедонскаго цара Стефана закон.
Текст ЗКЈ ту је сличан по садржају и распореду тексту у Раваничком зборнику. Само је језик много модернији, са много талијанских речи. И текст ДЗ. најсличнији је тексту у
1) Напр. у ДЗ недостају чл. 19, 20, 22, 28, 25, 26, 27, 32, 34—86, 65 и др. који се налазе у Раваничком (свега је у Грбаљском изостављено 50 чланова ДЗ према Раваничком).
2) Напр. у Грбаљ ДЗ. налазимо чл. 30, 75, 185, 137, 188, 149, 154. којих нема у Раваничком препису, али који сви долазе на истим местима у Атонском препису.
5) Пам. 258—961, У Мјезестки 1911, с. 299 писао је о томе зборнику 2. ЗЕгоћа! (са доста нетачности) и наштампао латиницом текст ЗКЈ изтог зборника. Без разлога мисли К, Зфтоћа] да је то рукопис ХУ века!
5) Флор. о. с. 258.