Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

42

1) после чл. 31 долази чл. 65 (јер оба говоре о поповима - баштиницима)

2) после чл. 50 — чл. 55 (јер оба. говоре о увреди части)

8) чл. 53 стављен је испред чл. 52

4) после чл. 96 — чл. 61 и 62 (јер говоре о позиву на суд)

5) после чл. 71 — чл. 69 (јер говоре о себрима)

У тим преписима имамо већ више наслова.

В. У Бистричком препису налазимо, осим истих 8 одлика Ход.-Хил.-Шиш. групе, још даље промене:

9) после чл. 47 долазе чл. 44 и 46 (јер 45 и 47 говоре о баштиним црквама, а 44 и 46 — о отроцима властеоским)

10) после чл. 54 долазе чл. 49, 51, 52 (јер сви говоре о кривичној одговорности властеле.)

Г. У Барањском и Атонском налазимо све исте промене (3 из Струшког -- 5 из групе Х.-Х.-Ш -- 2 из Бистр.) и још:

11) после чл. 16 долазе чл. 35, 36, 37 (јер сви говоре о манастирском животу)

12) после чл. 19 — чл. 29 (о калуђерском животу)

13) после чл. 30 — чл. 32—434 (а чл. 41--65 долазе доцније)

14) после чл. 65 — чл. 95 (о увреди)

15) после чл. 66 — чл. 78, 91, 103, 104 (о судском поступку)

16) после чл. 86 — чл. 94, Уба, 96 (о убиству).

; Једина је разлика између Барањског и Атонског преписа у томе што је Барањски сачувао чл. 130, који је испуштен у Атонском. Дакле изгледа нам да је Атонски препис по својем распореду не први, него последњи у тој групи посшепених систематисања.

И мишљење Новаковићево, да је „писац Ходошког преписа имао пред собом и текст сличан Призренском и редакцију сличну Атонској; да је у свему следовао редакцији Атовској, али да извесне чланове није хтео да премешта с њиховог Призренског места“ ') — то мишљење изгледа нам погрешно. Није Ходошки рукопис преписиван с Атонског, него је Атонски препис — резултат оног систематисања које се наговештава у Ходошком и продужено. је у Бистричком. То је еволуциони развитак у једном истом правцу, који нам изгледа учињен од истих лица.

Важно је питање, ко је преписивао и прерађивао ДЗр

1) Нов. Зака. СМТ.