Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
44
у версији. Б (Ход, Хиљ, Шиш). После неке године дана при новом преписивању примерака ДЗ. нареди логофет да се унесу још два премештања, то је версија В (Бистр). После неког времена додати су свим претходним исправкама још 6 премештања (у Барањ. и Атонском). То је еволутивни развитак истих поправака, то је низ „исправљених и допуњених издања“ ДЗ, који се ређају из године у годину.
Све су те исправке могле бити учињене још за владе "Душанове, кад се по ДЗ. заиста судило. Онда преписивање законика и повеља није био калуђерски посао, него посао дворске канцеларије. У чл. 134 ДЗ. спомиње се такса лого-. фету и „дијаку“ за писање хрисовуља. Ти су „дијаци“ дворски без сумње преписивали и ДЗ. под надзором логофета.
Да су те исправке учињене још за Душаново доба, види се најбоље из тога, што се сви ти покушаји систематисања крећу само у пределима Гг Законика 1349. Из тога можемо закључити да су сва премештања у версијама А, Б, Ви Г учињене још пре г. 1354, док није било П-г дела ДЗ.
Позната је ствар да у П-м делу ДЗ. има доста чланова који су у ствари само допуна Гг дела (напр. чл. 139 аа 68, чл. 137 ад 114: чл. 140 ад 115 еБ 93; чл. 171 и 172 ада 105, чл. 180 аа 92). Без сумње, један познији редактор, који би имао пред собом потпун текст ДЗ. и који би почео да премешта његове чланове ради систематисања, пренео би макар један од тих чланова из П-г дела у [ део, на место које му више личи. Тако је заиста урадио једино редактор Раковачког преписа. Он је доста испремештао из Ш-г дела у 1 ДЗ:
1) после чл. 68 унео је чл. 139 и 174 (о меропсима).
2) после чл. 92 — чл. 180 (о познанши лица)
3) после чл. 115 и 93 — чл. 140 (о прђфеми чловека). И обратно, Раковачки преноси из |-г дела у ги:
1) после чл. 191 унет је чл. 81
2) после чл. 192 — чл. 54, 76 и 47
3) после чл. 194 — чл. 18 и 24.
Тако би требао да ради сваки редактор ХМ века, пред којим био би потпун текст ДЗ.) Међутим ни у једном од седам старијих преписа (Стр. Ход, Хил, Ш, Бистр, Бар, Ат,) нема
· 1) Тим пре што је у Струшком препису изгубљена свака разлика између Ги 11 дела ДЗ — испао је наслов пред чл. 136.