Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
У у ама у =
58
давство које има ауторитет правоверних грчких царева и нису преписали ДЗ, световно законодавство једног анатемисаног цара, и ако су можда тај ДЗ. имали пред собом у оригиналу.)
Е
Да је веза између СС, 3Ј и ДЗ у старијим преписима нарочито тесна, види се још из ових чињеница. а) На челу зборника долази обично. преглед садржаја СС; на крају тог прегледа долази реченица: „/70 сих напред шци законљ благовђрнаго и хетолобиваго цара Јоустинтана џи законљ Бговђрнаго цра Стефана“. Оно што се не налази у СС, треба читалац (судија) да тражи у 3Ј и ЗД) Та реченица налази се у најстаријим преписима (ХУМ в): Ходошком, Хиландарском, Бистричком и Атонском. Нема је само у'Призренском зборнику, који је преписан тек у ХМ! веку.)
6) Још је Флорински обратио пажњу) на то да сеу Раковачком зборнику, који је сачувао много старих облика, говори о СС: „Си законикђ или правило стврих аћлђ по оуставоу црквномоу и прђданло стих ОЦБ и суд градскејих свставлеени и оутврждени баАгочбствјимђ и утолобивјимђ и самодрвжавнвтимђ цремђ Срђбскимђ и Блогарсквгмђ и Поморно и ГрБчрскојо землојо снб стго Елговђрнаго христолобиваго кралга Дечанскога Стефана тремаго Оуроша“. Из тога записа излази да је ССинтагма „састављена и утврђена“ царем Душаном. Тај запис преписан је од јер. Пахомија, г. 1700; зато му
"нису поклонили пажње ни Зигељ, ни Новаковић.) Ипак, треба
се сетити да је јером. Пахомије имао пред собом један много потпунији текст ДЗ, да је савесно сачувао и драгоцен одломак Душанове повеље и 15 сарма штса. Могао је имати пред собом и аутентичан наслов СС (можда у одломку) који је мало парафразирао.)
1) Познато је како су поједини калуђери били незадовољни Душаном, који је својом самовољом донео Божју казну на Србе. Јар. Ист. Срба ТУ, 111.
2) То је запазио Флор. Пам 288.
8) Нема ни у Барањ. зборнику, јер ту недостаје цео преглед садржаја.
%) Флор. ђ. 244 и 289.
5) Ст. Новаковић чак и не спомиње овај запис ни кад описује Раковачки рук, (Зак. Душе, 2ХХМИ), ни кад расправља о скраћивању Синтагме (изд. Синт. стр. ХХХ—Х)).
6) Титула Душанова „царђ Србски и Блљгарски и Поморно“ и „кралва Дечанског Стефана“ изгледају нама интерполисане, Али остали текст изгледа