Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

обрасцу од једног „намика“ (уојихбс).) Крстови уговорача и сумеђника (лАђатистав) на челу акта, продаја двора са службеностима, продајна цена у литрама сребра, дефиниција баш· тинског права као права „харисати, прикпсати, продати, за душу дати али заменити“, клаузула која прети „налогијом“ ономе који би хтео да се служи правом прекупа, могућност подизања парнице у царевом и црквеном суду — то су појаве које показују како су дубоко укорењени византијски прописи у грађанском праву Душанове државе.)

Кад би смо имали више споменика српског приватног права тог доба, не само тај јединствен чудом пронађен уговор,“) наша теза о јакој традицији византијског права у Душановој држави добила би вероватно много више илустрација.

Још један приватно-правни уговор са периферије Душанове царевине показује нам, колико је била јака традиције византијског права чак у полудивљој Арбанији. Тај уговор писан је г. 1359 у Драчу на грчком језику (и ако је један уговорач — католички бискуп) од „протонотара и тавулара“ Јована Кориалита) Грци су изгубили Драч још г. 1272 у корист Анжувинаца. Изгледа да је Драч био неко време и под Душановом влашћу.) Ипак је византијски правни реду „Драчу јачи и од латинског и од српског утицаја. Без сумње

су исте прилике биле и по другим варошима Душанове државе. Е

1) По нашем мишљењу, греши Мамисловски (о. с. 145) кад наводи ту повељу као пример даљег продирања византијског права 1т Кегпзетзећет "беђјеје. По именима уговорача и сведока видимо да је становништво мешано, трчко-српско; напр. Доброслава Каросова кћи, Мано Драгичин брат, Калованљ „Зининљ, Софива, Ранко и Богдан Клорини внуци. Изгледа чак да су то већим делом потомци Грка у процесу србизације. 6

8) А. Соловјев, Уговор о куповини, Архив, ХХХП (1927), стр. 429.

%) Пронашао га је случајно М. Милојевић на тавану призренске цркве; тв. његов Путопис 11, 234; уп. Гласник, ХХХМ, 119.

%) Асја Ађашае, П, 142, Грчки нотари (тавоуХерос) припадају православом клиру, сачињавају еснаф, којему на челу стоји протонотар.

5) ијђау, ЊЕ 1 Агђапач, 49; г. 1359 био је Драч опет под Анжувинима. Исти номици (уојшхб) са протонотаром на челу спомињу се у Драчу још г. 1258 у грчкој исправи, писаној ва владе Манфреда Хохенштауфена

(А. Ађ. 1, 246). уп. М. Ко, Јогабке „рпуа по-ргаџпе Изипе у 13 з!оје ји. Архив гарбан. |, стр. 1—10.