Закон о Народној банци Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца : од 26. јануара 1920

— 17 —

У циљу надзора над пословима Народне Банке, у колико ови имају везе са Министарством Фанансија, Министар Финансија има право да указом или претписом постави свога представника поред комесара Министра Трговине и Индустрије, а под условима из друге алинеје „овога члана. Дужност представника Министра Финансија регулисаће се статутом.

Члан 39.

Чист приход банчин, који се добија по одбитку њезиних трошкова и који се утврђује за сваку календарску годину, употребиће се овако:

једна половина припада држави;

друга половина употребиће се на исплату дивиденде, пошто се претходно дотира резервни фонд са,5%/, по члану 10. овог закона и одвоје 29) на име тантијеме Управном и Надзорном · Одбору и чиновницима.

Дивиденда не може бити већа од 107, од вредности чисте имовине банчине утврђене по члану 7. тачци 6. овога закона.

Остатак припада држави.

У случају да се из друге половине не може исплатити 69 од уплаћеног акцијског капитала на име дивиденде, дивиденда се попуњава до 60, из половине која припада држави.

"Члан 40.

Право наплате дивиденде застарева за пет година, рачунајући од дана кад је Банка преко Службених Новина објавила да ће диваденду нлаћати.

Члан 41.

У колико овим законом није другојачије. казано, важе и за Народну Банку одредбе закона о акционарским друштвима.